ISTORIJA: Potrebna je posebna doza sadizma i okrutnosti da bi smislila ova KAZNA - POENA CULLEI 💀💀💀

Tzv. "Kazna DŽAKA" čini da mnoge druge forme mučenja i ne izgledaju toliko "loše" 😳

Pisani izvori i moderne knjige na temu naše prošlosti prepune su primera mučenja, kazni i krvavih formi različitih egzekucija. Čak i rimljani, koji su ostali poznati kao nosioci civilizacije, takođe su poznati i kao vrsni mučitelji specijalisti za okrutno kažnjavanje i egzekucije na najnehumanije i krvave načine - sve od razapinjanja pa do kuvanja naživo.

Ali od svega na repertoaru, jedna je bila posebno strašna POENA CULLEI.

POENA CULLEI

U slobodnom prevodu sa latinskog poena cullei bi značilo "kazna džaka", i primenjivala se kao jedna od najokrutnijih kazni za prestup oceubistva. Najčešće je uključivala ubacivanje optužene osobe u kožni džak zajedno sa nekoliko životinja (pevcem, zmijom, majmunom i psom) nakon čega bi se džak zašio i bacio u vodu.

Kako nam prenosi Modestin, rimski činovnik iz trećeg veka nove ere:

Kazna za ubistvo rođenog oca, kao što nam je preneta od naših predaka, je ta da se osuđeni zašije u džak zajedno sa psom, pevcem, otrovnicom i majmunom i da se taj džak baci u okean. Tj. ako je more blizu, u suprotnom će biti bačen divljim zverima na čerečenje kako je napisano i savetovano u Zakoniku božanskog cara Hadrijana.

Šta god da je u tom haotičnom procesu presudilo osuđenoj individui, da li ujed otrovnice, brutalna snaga šimpanze, čeljusti psa, gušenje ili davljenje, jedno je sigurno - ti poslednji momenti života su bili okupani u stravi i bolu.

Ipak, mnogi aspekti ove okrutne i brutalne kazne su i dalje pod velom misterije. Ne postoje, za sada, nikakvi arheološki dokazi ili ostaci koji bi nam potvrdili direktno praktikovanje ove kazne. S toga smo primorani da se isključivo oslanjama samo na pisane izvore, koji su problematični u najmanju ruku.

Na primer, prethodno navedeni citat modestina nam dolazi iz knjige koja se bavi istorijom zakona i koja je objavljena tek 1932. godine. Ona sama citira ukratko naredbu cara Justiniana iz 6. veka nove ere - 200 godina nakon života Modestina. Tako posmatrano, ko zna koliko reiteracija ove priče je moglo biti i koja je zapravo originalna, najpribližnija istini ili pak uopšte tačna. Kad tome i dodamo na desetine različitih prevoda sa latinskog haos postaje nemerljiv.

Neki istoričari čak i sumnjaju da je ova kazna uopšte i izvođena, staviti psa i šimpanzu u jedan džak nije nimalo lagan zadatak. Mnogi smatraju da je više korišćena kao pretnja koja bi ulila strah u kosti svakome ko se i usudi da i pomisli da ubije svoje roditelje. Opet, sa druge strane, mnogi veruju da je kazna izvođena ali da se praktikovala bez dodataka drugih životinja.

Koje god da joj je poreklo, čini se da je "kazna džakom" doživela pravu malu renesansu tokom perioda kasnog srednjeg veka i ranog modernog doba Evrope kada su mnogi tražili inspiraciju u antičkim civilizacijama starog kontinenta.

Prema istoričaru Florikeu Egmondu poena cullei se vratila u stilu tokom 15, 16 i ranog 17. veka, ali je bila naširoko poznata u velikim delovima nemačkog govornog područja, Holandiji, Francuskoj, Španiji i Italiji još od 1200. godine pa sve do sredine 18. veka. Prema njoj poslednji pisani dokaz primene ove kazne nam dolazi iz Nemačke i stavlja se u početak 18. veka.

Ko će ga znati, možda su i naši preci zašivali oceubice u džak sa pevcem, kerom, zmijom i majmunom (teško) i bacali u reku.