Sve za dobar libido 😄😉

Da bismo izgradili veliku imperiju potrebno nam je mnogo ljudi, stoga nimalo ne čudi što su mnogi u okviru nje bili opčinjeni misterijama pravljenja beba. Svaka od kultura imala je svoje metode borbe protiv gubitka libida - i neka rešenja koja su koristili Grci, Rimljani, Egipćani, Azteci i Inke su bila, da se najblaže izrazimo, čudna.

Na primer za stare Egipćane rešenje je bila zelena salata, koju su koristili da ubrizgaju malo "začina" u svoj zabljutaveli seksualni život. U potpunosti kontra tome, Grci i Rimljani su smatrali da će ona oduzeti "virilnost i snagu iz slabina muškarca" te su ni jeli zelenu salatu samo u kombinaciji sa drugim afrodizijacima koji jačaju "mač slabina" da im se libido ne oslabi.

Kada se muškarcu "uruši stub nosač" Grci su se okretali afrodizijacima poput celera, dok Rimljani pili vino u kome su se udavile (da udavile) ribe cipali. Pored toga toksični sekret bube po imenu španska mušica se redovno mazao po muškim alatkama u kvaru.

Slično prethodno navedenom su koristili i Azteci, tačnije i oni su koristili iritantne izlučevine samo u ovom slučaju toksine bube temolin. Sudeći prema španskim izvorima, veći broj astečkih muškaraca je umro tokom svoje potrage za seksualnom potencijom usled preteranog korišćenja toksina.

Inke su prema izvorima, isto volele da utrljavaju larve leptira po musulu na svoje polne organe. Poznata po svojoj kaustičnosti, ova iritantna smesa samlevenih larvi je korišćena i za spaljivanje bradavica i tumora - te stoga možemo samo da zamislimo koliko je bilo neprijatno mazati se time po genitalijama.

Kao akutno rešenje za probleme libida i Inke i Asteci su, ni manje ni više, rešenje problema potražili kod smrtonosnih životinja. Inke kod zmije otrovnice poznate pod imenom mazakoatl, od koje su pravili tinkturu za koju se govorilo da čini da ljudi padnu u trans neprestane kopulacije.Prema pisanju španskog fratra Bernardina de Sahaguna, svaki čovek koji popije previše ove tzv. "tečne požude" će :

Konstantno držati svoj penis u erekciji, neprestano ejakulirajući spermu i na kraju umreti od neobuzdane lascivnosti.

Inke nisu bile ništa manje ekstremne čiji doktori su pravili smrtonosni afrodizijak od otrovne i toksične ptice janta-janta. Činjenica da su i mazakaotl i janta-janta paralelno korišćeni i kao bojni otrovi u ratovima govori sve što treba da znamo o tome koliko su otrovni bili sastojci "lekova za libido".

Sa druge strane planete, Kinezi su rešenje za svoje "mlitave" probleme pronašli u toksičnim izlučevinama žaba - čije drugo ime je bilo kamen ljubavi. Od ovog "ljubavnog napitka" u čijem sastavu se nalazae smrtonosna jedinjenja po imenu bufadenolidi, umrlo je 4 ljudi u Njujorku sredinom 90ih godina prošlog veka.

Osim smrti, bufadenolidi su poznati po tome što izazivaju i duge i bolne erekcije koje traju danima. U medicini ovakav problem se naziva prijapizam i ako izgleda možda poželjno nekima koji ne mogu da dobiju erekciju - zapravo je neopisivo bolno.

Sve u svemu, najbolje je okrenuti se oprobanim rešenjima u medicini. Mada siurni smo da ništa neće sprečiti muškarce da nastave sa potragom za idealnim rešenjima ma gde da ih našli - da li u mazanju otrova zmije na penise ili gutanju rendanih sušenih testisa bonobo majmuna, pa sve do mazanja kiselina tamo gde ne treba.

Autor: redportal.rs