Hram pernate zmije nad kostima stotina žrtvovanih ljudi 🩸🔪

Najveći grad država koji je ikada postojao u antičkoj mezoamerici ležao je na kulturološkom verovanju koje je bilo njegov centar moći - požudi za svetlucavim predmetima isprepletanoj sa žeđi za ljudskom krvlju.

Sudeći prema najnovijim analizama prekolumbijskog hrama iz grada Tenohtitlan, stanovništvo je bilo fascinirano obsidijanom iz čega je iznikao kult u čijem centru je ležala opsesija ovim materijalom i njegovim svojstvima ogledala sa jedne strane, a sa druge i njegovim svojstvima sečiva te stoga i ritualnim prosipanjem krvi - gde je ceo kult bio utkan u imperijalni mit i želju za ekspanzijom grada.

Stara metropola Tenohtitlan, starija od Astečke imperije za više od milenijum, obuhvatala je hronološki okvir postojanja od 100. godine p. n. e. do 800. godine. Kao i mnoge druge mezoameričke civilizacije, elita grada je takođe pridavala magične moći predmetima sa reflektivnim površinama, te su često koristili pirit i opsidijan kao ogledala i alatke za proviđenja uz pomoć kojih su gledali u budućnost i komunicirali sa božanstvima.

Međutim prema najnovijoj studiji sačinjenoj od strane doktora Bransa sa Vilijams koledža, praksa korišćenja reflektivnih površina je išla daleko dalje od pukog proricanja i gatanja - uključivala je i određene, zaista zastrašujuće, okultne obrede. Dokazi za ove kultove "krvavih ogledala", kako ih naziva, mogu da se vide i kod Piramide pernate zmije, treće najveće strukture u gradu.

Prema Barnsu, hram je bio prekriven stotinama monumentalnih skulptura koji su predstavljali ogledala iz kojih se pomalja pornata zmija, kasnije poznata pod imenom Kuetzalkoatl među govornicima nahuatl jezika Mehika naroda Asteka. Nažalost, hram je više puta pljačkan i uništavan od svog podizanja 200 godine n. e, međutim uspela je da preživi jedna statua koja je na sebi još uvek imala očuvane oči sa diskovima od opsidijana.

Kako piše Barns:

Potencijalno je bilo na stotine ogledala ovog tipa u piramidi Pernate zmije, tj. na njenoj fasadi. Na kraju vedrog dana, kada bi se Sunce približilo zapadnom horizontu, glave skulptura sa crnim očima bi oživela sa plamenom koji bi se pojavio u njuma usled direktnog sjaja Sunca.

Hram je ipak bio daleko više nego vizuelni spektakl. Ispod piramide, arheolozi su otkrili skelete oko 200 žrtvovanih osoba, što ovaj lokalitet čini najvećim mestom masovnog ubistva u ovom periodu istorije Mezoamerike.

Među žrtvenim ostacima bio je veliki broj sečiva od opsidijana i vrhova različitih projektila, što ukazuje da su ovi predmeti od opsidijani bili korišćeni za ritualno puštanje krvi i ljudska žrtvovanja - akt koji povezuje magijski opsidijan (kao ogledalo) i krv.

Stavljajući sve gore navedeno u istorijski kontekst, Barns ukazuje da se izgradnja piramide podudara sa dramatičnim povećanje kopanja opsidijana i njegovim uvozom u grad Tetihuakan. Ne samo da je time povećan broj "ogledala", već je osiguralo i materijal od koga je načinjeno svo oružje za Teotihuansku imperiju.

Stoga je još značajnija činjenica što su skoro sve žrtve koje se nalaze ispod hrama, stranci. Kada na ovaj način posmatramo sve, Barns navodi da je Piramida pernate zmije pofignuta kao simbol i način da se zacementira moć Teotihuakana time što bi se kodifikovala veza između krvi i "ogledala" - te je ceo hram zapravo vizuelno otelotvorenje vojne i ekspanzinističke ideologije imperije.

Od vremena završetka hrama, krv i ogledala, posebno predmeti od opsidijana - postaju simbolično upreni u kosmogoniji Teotihuakana.

Drugim rečima, kult ogledala je doživeo pravi polet kada i početak masovnog korišćenja opsidijana kao oružja za rat i za žrtvovanje. S obzirom da su oba bila fundamentalna za uspostavljanje i održavanje političke kontrole, religijska asocijacija između ogledala i krvi može jasno se uklapa kao ključna komponenta u indoktriniranju i i mplementaciji državnih imperijalnih ambicija.

Ukratko - metaforički govoreći, ogledalo je aludiralo na sposobnost države da proliva krv sa opsidijanom.

Autor: Redporta.rs