Pre 900.000 godina ČOVEČANSTVO je skoro u potpunosti IZUMRLO 💀

Nešto nas je ZAMALO istrebilo sa lica planete

Čak i pre no što je homo sapiens evoluirao, naši preci su imali bliski susret sa istrebljenjem. Dokazi iz različitih izvora podržavaju ovu teoriju, ali pružaju različite hronološke okvire: prema jednoj studiji to se dogodilo pre oko 1,15 miliona godina, dok je prema drugoj to bilo oko 200.000 godina kasnije. Ponovna analiza podataka staje na stranu druge sugestije i stavlja jedno od najvećih događaja u ljudskoj istoriji u period pre 900 milenijuma.

Genom vrste može da nosi u sebi i dokaze o vremenima kada su organizmi prolazili kroz velike periode pada broja jedinki, tj. kada je ukupan broj nosilaca genetskog materijala spao ne veoma mali broj individua. Nasleđe ovakvo bliskog mešanja može da dramatično poveća šanse za istrebljenjem u generacijama koje preživljavaju ove periode, međutim mnoge vrste uspevaju i da se izvuku i oporave.

U slučaju čovečanstva, ovaj veliki pad broja hominida se najverovatnije dogodio u periodu našeg pretka homo erektusa, daleko pre nego što je naša vrsta hjominida homo sapiens i evoluirala.

Međutim kada pristupimo problematici hronologije ovog događaja, genetika i paleontologija se ne slažu - gde i jedni i drugi imaju dobre dokaze za svoje tvrdnje. Rešenje ovog pitanja je važno jer bez jasne hronologije događaja ne možemo ni utvrditi njegov razlog. Prema najnovijoj studiji, problem hronologije čini se da je rešen i pruža uvid u dosada nepoznatu ranu migraciju hominida.

Dokazi za tvrdnju da se veliko izumiranje dogodilo pre 930.000 hiljada godina su plasirani u naučnu zajednicu tek prošle godine u genetskoj studiji koja je izračunala da je na celoj planetu u navedenom periodu preostalo oko 1300 hominida. Prema istraživanju, nikako nije bila u pitanju "kratka" katastrofa. Zapravo, preko 117 HILJADA godina populacija hominida je visila na ivici opstanka, toliko niska da je danas modernim ljudima raznolikost genetskog materijala za dve trećine manja u odnosu na to što bi bila da nije došlo do katastrofe.

Čim je su nalazi studije objavljeni, odmah su se pojavile nedoumice i sumnje u odrećene aspekte rada. Arheološki dokazi ukazuju da su hominidi bili naširoko rasprostranjeni u tom periodu, ali (iz nepoznatog razloga) većina nije doprinela našem genetskom nasleđu.

I sami autori studije su izjavili da genetika sama po sebi ne čuva sve odgovore na ovo pitanje i da joj je potrebna jasna potpora u materijalnim dokazima u arheologiji. Mešutim, samo nekoliko nedelja kasnije isti naučni časopis je obajvio dokaze o naglom padu populacije hominida pre oko 1,1 milion godina - što je dramatično smanjenje broja godina u odnosu na prethodnu tvrdnju.

Prema toj studiji, pre 1,1 milion godina nastao je veliki pad u brojnosti hominida na planeti usled naglog skoka promene klime koja je isterala naše pretke iz Evrope.

Autori profesori Mutoni sa Univerziteta u Milanu i profesor Kent sa Univerziteta Kolumbija su odlučili da pomire ove razlike u tvrdnjama - te su na osnovu analiza izotopa kiseonika odlučili da je pleistocensko ledeno doba počelo pre tačno oko 900.000 godina.

Ovaj podatak se savršeno poklapa sa genetikom, međutim i dalje ostaje problem arheoloških nalaza. Muton i Kent su ponovo analizirali lokalitete u Evropi i Bliskom istoku i došli do zaključka da postoje razlike u nalazima i da datumi prethodno navedeni nikako nisu definitivni.

Kako navode, lokaliteti sa ostacima hominida počinju da se pojavljuju širom Evroazije pre 900.000 godina, oni tumače ovaj podatak da su uslovi u Africi bili toliko suvi i loši da su naši preci iz ovog perioda skoro pa izumrli. Sa druge strane, niski nivoi mora su omogućili preživeli da migriraju iz Afrike.

Pored hominida, Mutoni i Kent navode da su se i mnoge druge životinje uputile u migracije uprtavo u ovom periodu.

Što se tiče problematike toga da je učešće u genetskom materijalu daleko manje nego što bi trebalo da bude, autori navode da nisu sigurni da li naši preci zaista uspeli da uspostave prisustvo u ranom periodu u Evroaziji. Ako jesu, oni predlažu model po kome su novopridošlice istisle stare hominide u borbi za resurse ili su oni izumrli pre nego što su došli novi hominidi iz nama, ta sada, nepoznatih razloga. Kako god, oni nam nisu ostavili DNK nasleđe u modernom genomu ljudi, a i malo nasleđe koje imamo od denisovijanaca ili neandertalaca smo "dobili" tek pre 100.000 godina.