Ako ode sve u tri lepe i izbije atomski rat, MORSKA TRAVA može postati spasilac čovečanstva.
U nuklearnom ratu, eksplozija u obliku pečurke kao i vatrena stihija koja stiže za njom su samo bukvalno početak problema. Masovno trovanje SVEGA radijacijom koje dolazi nakon toga, kao i stotine tona čestica zemlje koje će biti izbačenu atmosferu i blokirati nam Sunce - su one stvari koje će nas zapravo uništiti.
Takva situacije će dovesti do dramatičnog hlađenja planete i do stvaranja nuklearne zime, koja će gotovo sigurno izazvati masovno propadanje biljaka, a za njime i životinja što će dovesti do epidemije gladi.
Međutim određeni potencijalni izvori hrane mođda su daleko sposobniji da prežive.
U najnovijoj studiji,, naučini navode da bi ni manje ni više nego morska trava mogla da bude taj izvor kalorija koji bi nas spasio u sred nuklearne zime, radijacije i rata.
Morska trava je vrlo izdržljiva biljka i može da rste u širokom dijapazonu prirodnog opkruženja. Pored navedenog, veoma je nutritivna po svom sastavu. Pored toga što u sebi sadrži osnovne ugljene hidrate, proteine i masti, prepuna je i magnezijuma, cinka, vitamina B12, joda i nezasićenim masnim kiselinama.
Istraživanja su pokazala da se morska trava može uzgajatu uz obalu tropskih okeana čak i nakon nuklearnog rata. Od 9 do 14 meseci nakon nuklearnih eksplozija, proizvodnja morske trave se može podići na nivo koji bi zadovoljavao oko 45% ukupnih svetskih potreba, zamenio bi 15% ljudske hrane, 10% životinjske ishrane i 50% svetske potrebe za biogorivom.
Kako navode autori studije:
Onog trena kada je celokpuna oblast farme morske trave zasićenja njome, sav prinos se može prebaciti u proizvodnju hrane, stočne hrane i biogoriva. Ova procena je bazirana na nisko-tehnološkom nivou uzgoja morske trave i ona se uglavnom sastoji od linija za kačenje plodova koje moraju da plutaju i budu usidrene na jednom mestu.
Naravno, da se razumemo, ništa od ovoga nije napisano da bi smanjio užas koji predstavlj apostapokalipsa nuklearnog rata.
Časopis Naučnika za proučavanje atoma procenjuje da bi sveopšti i globalni nuklearni rat između SAD i Ruske Federacije izazvao odmah najmanje 360 miliona žrtava, ne povređenih i preminulih, istog trena bi umrlo minimum 360 miliona ljudi.
Čak i lokalizovana razmena nuklearnih bojevih glava, između na primer Indije i Pakistana, izazvaće smrt izmešu 50 i čak 125 miliona ljudi.
I sve to PRE nego što uračunamo katastrofu koja će nastupiti kao posledica radijacije i nuklearne zime.
Nuklearno oružje je do sada iskorišćeno samo jednom u ratu, 6. avgusta 1945. godine kada je američki bombarder Enola Gay izbacio prvu nuklearnu bombu na japanski grad Hirošima, a potom 3 dana kasnije i na grad Nagasaki. Po procenama u samoj eksploziji i usled posledica radijacije nakon nje umrlo je između 110.000 i 220.000 ljudi.
Nakon kraja Hladnog rata 1991. godine, pretnja nuklearnog rata je nakratko nestala. Mešutim danas je ponovo aktivna i opet se suočavamo sa propašću mnogih dogovora i ugovora o kontroli nuklearnog naoružanja i rasta tenzija između zemalja naoružanih nuklearnim oružjem.
Ašer na nastupu Super Bowl-a grlio Ališu Kiz 🤗🥰
UTROBA: Trački ritualni ulaz u matericu 👹
Svetski kuvar se obesio nakon svađe sa devojkom 🥺
Autor: redportal.rs
