Američki Kongres glasao je za izmene izbornog zakona koji je potpuno podelio Kongres. Očekuje se da Senat glasa za potvrdu ovih promena i takve promene bi predstavljale najveću reviziju američkog izbornog zakona u ovoj generacije.
Rezolucija 1, koja dira u gotovo svaki aspekt izbornog procesa, odobren je u sredu rezultatom 220 za i 210 glasova protiv. On bi sprečavao prekrajanje izbornih jedinica po partijskoj liniji (tzv. džerimandering), prepreke za glasanje i uveo transparentnost kada su u pitanju donacije za izborne kampanje. Ovakva sistem donacija omogućavao je milijarderima da anonimno doniraju novac i tako u velikoj meri utiču na rezultat izbornog procesa.
Ovakve izmene izbornog zakona bi dale značajan vetar u leđa demokratama u saveznim državama gde nisu na vlasti, a gde postoje restriktivnija pravila kada je u pitanju pravo glasa. Međutim, postavlja se pitanje da li će ovakav zakon uspeti da prođe Senat gde republikanaca ima sasvim dovoljno da spreče njegovo usvajanje. To otvara pitanje promena procedura koje bi moglo da se pokrene.
Republikanci smatraju da ovakav zakon predstavlja nepotrebno mešanje centralne vlasti u politiku saveznih država gde neke procedure same reguliše. Problematizuju i to što demokrate ovakvim zakonom žele ciljano da podignu izlaznost (pogotovo među manjinama) koja tradicionalno ide demokratama na ruku. Ovakav epilog i usvajanje zakona išlo bi na ruku demokratama koje su definitivno u ozbiljnom naletu nakon pobeda na predsedničkim izborima i izborima za Senat.
U isto vreme se dešavaju izborne promene na nivou saveznih država. U Ajovi je Kongres izglasao otežavanje glasanja poštom, što se otprilike slaže sa onim što preferira većina republikanaca. U Kongresu i Senatu savezne države Ajove republikanci drže ubedljivu većinu i pokušavaju da što više poboljšaju svoju poziciju pred nove izbore.
U Džordžiji koja je odlučila većinu u Senatu gde su pobedila 2 demokratska kandidata, na vlasti u njihovom Kongresu i Senatu su republikanci i to drže kontrolu ubedljivom većinom. Kongres savezne države Džordžije usvojio je zakon kojim na snagu stupa zahtev za identifikacijom prilikom glasanja poštom, što bi u velikoj meri moglo da smanji broj glasanja poštom. Na osnovu poslednjih izbora u Americi, videli smo da su dominantno takvi glasovi na liniji demokrata.
Na kraju, Rezolucija 1 omogućila bi saveznim državama da automatski registruju birače sa pravom glasa, dok bi ograničio mogućnost savezne države da briše birače sa svojih spiskova, kao i da uskraćuje izborno pravo bivšim prestupnicima. Ono što isto izaziva najveće nezadovoljstvo među republikancima je to što bi se zahtevalo od saveznih država da nude biračima mogućnost da 15 dana pre izbornog dana glasaju, kao i da glasaju u odsustvu bez bilo kakvog opravdanja.
Autor: redportal.rs
