Makronov cilj je da penzioni sistem izvuče iz deficita do 2030. pronalaženjem oko 18 milijardi evra godišnje uštede

Francuska se danas priprema za nove štrajkove i masovne proteste protiv duboko nepopularne penzione reforme, dan nakon što su poslanici počeli da raspravljaju o kontroverznom zakonu.

Predsednik Emanuel Makron je reformu stavio u centar svoje kampanje za reizbor prošle godine i odlučan je da je sprovede uprkos žestokom protivljenju političke levice i sindikata, kao i šire javnosti.

Protesti zakazani za danas treći su ovakav skup širom zemlje organizovan od početka godine.

Prema podacima policije, na prošlonedeljnim protestima širom zemlje učestvovalo je 1,3 miliona ljudi, dok sindikati tvrde da je učestvovalo više od 2,5 miliona ljudi. Međutim, ovo su bili najveći protesti takve vrste u Francuskoj od 2010. godine.

Očekuje se da će vozovi i metro u Parizu danas ponovo doživeti "ozbiljne smetnje", rekli su operateri, a očekuje se da će otprilike jedan od pet letova biti otkazan na aerodromu Orli južno od prestonice.

Dalji štrajkovi su planirani za subotu, iako su sindikati železničkog operatera SNCF rekli da neće sazvati štrajk tokom vikenda, u nekim regionima slobodnog dana.

Makronov predlog bi povećao starosnu granicu za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine – još uvek niže nego u mnogim evropskim zemljama – i povećao broj godina za koje ljudi moraju da plaćaju pune penzijske doprinose.

Njegova vladajuća stranka se nada da će zakon usvojiti uz pomoć saveznika na političkoj desnici, a da ne pribegne kontroverznim izvršnim ovlašćenjima za koje nije potrebno glasanje. Ali članovi leve opozicije su čvrsto protiv toga i podneli su hiljade amandmana.

Članovi vlade premijerke Elizabet Born juče su u parlamentu pokušali da brane reformu.

Kako je pritisak rastao, Born je u nedelju ponudila ključni ustupak, rekavši da će ljudima koji su počeli da rade sa 20 ili 21 godinu biti dozvoljeno da napuste posao godinu dana ranije.

Makronov cilj je da penzioni sistem izvuče iz deficita do 2030. pronalaženjem oko 18 milijardi evra godišnje uštede – uglavnom prisiljavanjem ljudi da rade duže i ukidanjem nekih posebnih penzijskih šema.

Autor: redportal.rs