Muzej žrtava genocida obeležava 30 godina rada prepoznat kao ugledna, uticajna i referentna nacionalna i međunarodna ustanova u oblasti afirmacije kulture sećanja, ocenio je danas njegov direktor Dejan Ristić.

On je na na konferenciji za novinare rekao da je to pokazuje odziv iznad svih očekivanja zvanica koje će doći na centralnu manifestaciju godišnjice osnivanja Muzeja žrtava genocida koja će biti održana 22. aprila u Narodnom muzeju u Beogradu.

Prema njegovim rečima, očekuju se članovi Vlade Srbije, visoki dostojanstvenici tradicionalnih verskih zajednica, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimir Kostić, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, rukovodioci Matice srpske, predstavnici više desetina nacionalnih institucija kulture Srbije i Republike Srpske, veliki broj stručnjaka i drugi.

Ristić je naglasio da je Muzej žrtava genocida kao međunarodno relevantna i referentna institucija prepoznat u čitavoj naučnoj zajednici u svetu.

- Naše sećanje treba da bude objektivno, celovito i potrebno je da, upravo zbog obima i karaktera stradanja našeg naroda u Drugom svetskom ratu koje je okaraterisano pojmom genocid, bude takvo da svedočeći fenomen sopstvenog stradanja budemo jedna vrsta etičkog, duhovnog i intelektualnog svetionika drugim narodima i društvima - rekao je Ristić.

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Prema njegovim rečima, to je neophodno kako bi doprineli da se nikada nešto slično ne desi, ne samo nama već bilo kom narodu u svetu.

- U periodu 20. veka jedini genocid počinjen u jugoistočnoj Evropi jeste genocid počinjen nad pripadnicima srpskog naroda na celokupnoj teritoriji Nezavnisne Države Hrvatske. Verovatno primećujete da u toj formulaciji sve vreme insistiram da se genocid odigrao na celokupnoj teritoriji NDH, da je bio osmišljen i sproveden od stane države koja je bila i nezavisna i hrvatska - istakao je Ristić.

On je upozorio da taj genocid ima svoju višedecenijsku genezu, strašan dramatičan tok tokom četiri ratne godine i posledice koje još uvek osećamo u demografskom i svakom drugom smislu.

Ristić je dodao da je epicentar genocida bio sistem logora u Jasenovcu, mestu koje se sa pravom u našoj i svetskoj naučnoj zajednici smatra najbrutalnijim i najmonstruoznijim gubilištem u čitavoj Evropi u Drugom svetskom ratu.

Prema njegovi mrečima, Muzej žrtava genocida tokom 30 godina čuva plamen sećanja, afirmiše znanje i osnovne etičke vrednost i utiče na kreiranje kulture sećanja na našem etničkom prostoru.

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Ristić je ocenio da su među brojne izazove današnjeg sveta spadaju bujanje neonacizma, neofašizma i neoustaštva.

- Tome se moramo suprostaviti znanjem, upornošću, strpljenjem, dostojanstvom i plemenitošću. Oni koji smatraju da su nacizam, fašizam i ustaštvo pobeđeni 9. maja 1945. godine gorko se varaju. Vreme nakon tog datuma pokazuje da su oni samo doživeli poraz u jednoj bici ali ne i u idejnom ratu - ocenio je Ristić.

Govoreći o brojnim aktivnostima Muzeja tokom tri decenije, Ristić je rekao i da je u odnosu na prošlu godinu uspeo da utrostruči broj zaposlenih stručnjaka, dok je programski budžet te ustanove uvećan za 80 posto, što je rezultat prepoznavanja značaja muzeja od strane vrha vlasti, pre svega mislim na predsednika Aleksandra Vučića i vladu.

Ristić je dodao da i pored povećanja Muzej žrtava genocida ima mali tim u poređenju sa 1000 zaposlenih stručnjaka u izraelskom Jad Vašemu.

- Sledimo primer i praksu Jad Vašema i drugih relevantnih međunarodnih institucija baveći se pre svega temom koja je za nas primarna, a to je genocid počinjen nad pripadnicima našeg naroda u NDH, a sa dužnom pažnjom javnom memorijalizacijom žrtava Holkausta i Samudaripena na teritoriju čitave Jugoslavije - rekao je Ristić.

Prema njegovim rečima, u poslednjih godinu dana radi se intenzivno na analizi potencijalnih lokacija u Beogradu gde bi mogao da bude potpuno ili delimično preseljen Muzej žrtava genocida, koji se trenutno nalazi u zdanju na Trgu Nikole Pašića.

Ristić je podsetio da je praksa u Evropi koja raspolaže autentičnim prostorima da centralne institucije, kakva je Muzej žrtava genocida, smeštene najamblematičnijim prostorima kao što su logori Aušvic, Mathauzen, Dahau, Jasenovac i drugi.

- Beograd je bio jedina prestonica u okupiranoj Evropi koja je na svojoj urbanoj teritoriji imala dva logora - Staro sajmište i Banjica ali i čitav niz stratišta u Jajincima, Bežanijskoj kosi, Ledinama i drugima. Stoga ne žurimo i vrlo pažljivo analiziramo koji bi to prostor bio imajući u vidu funkciju i potrebe muzeja - rekao je Ristić, preneo je Tanjug.

pročitajte još

Predsednik Srbije odlikovao Muzej žrtava genocida medaljom za zasluge

pročitajte još

Muzej žrtava genocida POZDRAVIO IZJAVU potpredsednice Bundestaga 🙌

pročitajte još

NAUKA: TRAUMA GENOCIDA ostaje zapisana u DNK 💀

Autor: Tanjug