Rastko Petrović je voleo da putuje. Tako je obilazio Staru Srbiju i Makedoniju, potom Afriku. O Africi je napisao i putopis.

Jedanaest godina posle putopisa Afrika pisac se našao među Indijancima u Severnoj Americi, nadomak Kanade. Za ovaj put se ozbiljno pripremao po indijanskim rezervatima. Čitao je knjige i dolazio do ploča sa muzikom Kajoba ili Navaho Indijanaca. Godine 1939. kupuje kameru, uzima film, te sve ovo donosi malu revoluciju u umetničkom izrazu Rastka Petrovića.

Sačuvano je pismo (1939) direktora Ročester muzeja iz Njujorka Artura Parkera, kojim obaveštava Rastka da se uskoro ukazuje prilika za posetu rezervatu indijanskih plemena u Njujorku:

Bili bismo najsrećniji da možete prisustvovati obrednim igrama zajednice Tonavanda Indijanaca 13. maja. U to vreme imali biste priliku da vidite mnoge aktivnosti Indijanaca, gde ovaj narod rehabilituje svoje stare umetnosti.

Trinaestog maja 1939. Rastko se našao na svečanosti osvećenja opštinske zgrade u rezervatu Tonavanda (Njujork) - sa kamerom u ruci.

Foto: Printscreen YouTube/Dani radija i crno-belih televizora

Na video-zapisima koje je snimio možete videti: rodeo i vašarske atrakcije.

Foto: Printscreen YouTube/Dani radija i crno-belih televizora

Ovde je našao sve što čini njegovu poetiku: prvobitno, autentično i izvorno.

Foto: Printscreen YouTube/Dani radija i crno-belih televizora

Foto: Printscreen YouTube/Dani radija i crno-belih televizora

Na leto 1939. došao je u Čikago da zameni odsutnog kolegu u jugoslovenskom konzulatu.

U Čikagu je prvi put boravio 1935. godine, a godinu dana kasnije pisao je "gospoži" Milici Rakić:

Jezero koje vidim kroz prozor plavi se, ne baš kao zaliv u Napulju, ali kao najlepše dubrovačko more. I ljudi, i automobili, i (...), protežu se od ushićenja što je najzad toplo. Zamislite kako izgleda 4 miliona ljudi svih narodnosti.

Foto: Printscreen YouTube/Dani radija i crno-belih televizora

SLIKA: Plaža u Čikagu (Rastko Petrović)

Na snimcima dalje možete videti plažu, igru obaranja čoveka, otvaranje svetske izložbe u Njujorku, na kojoj su mu pažnju privukle karta Jugoslavije (ali bez Istre 😱), Mona Liza, Botičelijeva Venera. U Kineskoj četvrti prisustvovao je proslavi Kineske nove godine.

Foto: Printscreen YouTube/Dani radija i crno-belih televizora

SLIKA: Karta Jugoslavije (Rastko Petrović)

U jesen 1939. godine piše svojoj sestričini Nadi:

Ovde smo prošli kroz vanrednu jesen, kažu kao u 1914. godini. Puno sunca i žutog i crvenog lišća. I ja sam išao u polje, kad god sam našao malo vremena.

Foto: Printscreen YouTube/Dani radija i crno-belih televizora

U drugom delu romana Dan šesti opisan je Pamuki rezervat (Ričmond), koji je i snimio. U njemu su Indijanci igrali ritualne igre samo za njegove prijatelje i njega. Ono što je zanimljivo jeste da iz ovog rezervata nema etnografskih i antropoloških zapisa, već samo Rastkov - filmski.

Foto: Printscreen YouTube/Dani radija i crno-belih televizora

SLIKA: Ritualne Pamuki igre

A onda se lagano otkrije da je Amerika jedna pastoralna zemlja, najveća pastoralna zemlja na svetu, sa bezmernim osunčanjima, senkama, razlivenim vodama, vetrovima. Kampanja Romana ili Šumadija, milion puta uvećana.

A kako je opisao ljude? Zadržali su kampanjerski izgled, detinjsku vedrinu i gotoljublje, koje je za pozne Evropljane potpuno fantastično. 😊

Sve snimke možete pogledati u sledećem videu:

IZVOR: YT / Dani radija i crno-belih televizora

Ja samo znam da sam voleo život, i koliko sam tom ljubavlju bio bolji, ne znam.

Autor: redportal.rs