Nije hteo da Mađarska učestvuje u napadu na Jugoslaviju

Znate li ko je bio Pal Teleki? Da li vam znači nešto njegovo ime? Ne? A trebalo bi... Ovaj mađarski premijer oduzeo je sebi život na današnji dan 1941. godine i to zato što nije hteo da napadne Jugoslaviju i učestvuje sa Hitlerom u ubijanju našeg naroda.

Sin mađarskog političara i ministra unutrašnjih poslova Geze Telekija i Irene Murati, ćerke bogatog grčkog trgovca, Pal, rođen je u Budimpešti 1879. godine. Studirao je pravo i političke nauke, a doktorirao je ekonomiju.

Pre Prvog svetskog rata, u kojem se borio kao dobrovoljac, postao je univerzitetski profesor i jedan od najvećih eksperata u polju geografije i društveno-ekonomskih poslova.

Pal Teleki bio je prilično kontroverzna figura mađarske istorije, ovaj naučnik bio je premijer Mađarske u nekoliko navrata (1920-1921, 1939-1941) i trudio se da očuva autonomiju svoje zemlje pod teškim političkim okolnostima. Međutim, poznat je i po tome što je prvi u Evropi doneo protivjevrejski zakon, malo posle Prvog svetskog rata, uskrativši Jevrejima puno pravo na obrazovanje.

Kao takav, sarađivao je sa nacističkom Nemačkom još u ranim fazama Drugog svetskog rata. Nadao se da će Mađarska imati koristi od Nemačke u vraćanju izgubljenih teritorija, međutim, shvatio je da njegovoj zemlji preti prevelika opasnost od Hitlera.

Podržao je razbijanje Čehoslovačke i Rumunije, premda nije hteo da omogući pristup mađarskoj železnici kako bi olakšao napad na Poljsku 1939. godine, uz obrazloženje da u toj zemlji živi miroljubiv narod. Tako je preko 100.000 poljskih vojnika i civila pobeglo iz Poljske i prešlo granice Mađarske.

U aprilu 1941. Pal Teleki se našao pod velikim protiskom. Nemačka je tražila njegovu pomoć u napadu na Jugoslaviju lažući o dešavanjima u našoj zemlji. Sa druge strane, Velika Britanije pretila je ratom ako Nemci pređu preko mađarske granice.

Teleki je bio član delegacije koja je 12. decembra 1940. u Beogradu potpisala Ugovor o večnom prijateljstvu i miru između Jugoslavije i Mađarske. Teleki, ako je nešto cenio u životu, bila je to principijelnost a sada, štagod da uradi, pogazio bi datu reč.

Bio je to i suviše veliki pritisak za ovog čoveka, a izlaza nije bilo. Teleki je, kada je dobio potvrdu da su nacističke trupe ušle u Mađarsku, na današnji dan 1941. godine, stavio pištolj u usta i ubio se. Na stolu je ostalo pismo upućeno Miklošu Hortiju, mađarskom regentu.

- Vaše visočanstvo, pregazili smo svoju reč i to iz kukavičluka, nismo ispoštovali sporazum trajnog mira sa Jugoslavijom. Nacija to oseća, a mi smo odbacili svoju čast. Sada smo saveznici nitkova jer ni jedna reč o navodnim zločinima nije tačna. Ni protiv Mađra, čak ni protiv Nemaca. Postaćemo lopovi! Krašćemo ljudska tela i duše! Nacija smeća. Nisam te sprečio u tome. Ja sam kriv. -  pisalo je u oproštajnom pismu.

Nemačka je tri dana kasnije, 6. aprila 1941. godine napala Jugoslaviju. Mnogi istoričari Telekijev čin posmatraju kao patriotsko delo i znak protesta protiv okupacije.

- Njegovo samoubitvo je bilo žrtva koja je trebalo da njega i njegov narod oslobodi krivice za učešće u napadu Nemačke na Jugoslaviju - zapisao je kasnije britanski premijer Vinston Čerčil.

Što se Britanije tiče, čije se reakcije Pal Teleki toliko plašio, ona je nakratko prekinula odnose sa Mađarskom, ali rat nije objavila sve do decembra te godine.

Autor: istorijskizabavnik.rs