Saznao datum NAPADA na Jugoslaviju 1941, ali mu NISU VEROVALI ☝🏻

Izdavačka kuća Akademska knjiga objavila je prvo potpuno izdanje memoara Vladimira Vauhnika na srpskom jeziku, čoveka koji se u predvečerje Drugog svetskog rata u Jugoslaviji našao u centru ključnih zbivanja koji će predodrediti sudbinu ovih prostora.

Vauhnik je rođen 1896. godine u slovenačkoj porodici u mestu Svetinje. Završio je austrougarsku pešadijsku školu u Mariboru i borio se u Prvom svetskom ratu u Galiciji i na Italijanskom frontu. Pridružio se dobrovoljačkim grupama Rudolfa Majstera koja je omogućila da Maribor pripadne budućoj jugoslovenskoj državi, a ne Austriji.

Kao talentovani oficir je u novoj državi nastavio školovanje i bio upućen na usavršavanje na prestižnoj i čuvenoj francuskoj Vojnoj akademiji Sen-Sir. Munjevito je napredovao u karijeri. Pored maternjeg slovenačkog i srpskog, govorio je francuski, italijanski, nemački i engleski jezik, što mu je otvorilo vrata vojne diplomatije.

Imenovan je 1938. godine za vojnog atašea pri poslanstvu Kraljevine Jugoslavije u Berlinu. Za njim će doći i Ivo Andrić, novi jugoslovenski poslanik. Vauhnik je uspeo da organizuje veliku obaveštajnu mrežu u samom srcu nacističke Nemačke.

View this post on Instagram

A post shared by Akademska knjiga (@akademskaknjiga)

IZVOR: IG / @akademskaknjiga

U zoru 2. aprila 1941. godine, Vauhnik je uputio telegram pretpostavljenima u Beogradu i izvestio ih o pouzdanim saznanjima da će do napada Nemačke na Jugoslaviju doći 6. aprila. Međutim, predsednik Ministarskog saveta general Dušan Simović nije poverovao ovoj depeši, što će se pokazati kao kobna greška. Jugoslavija je tako propustila da izvrši potpunu mobilizaciju, a Beograd je proglasila otvorenim gradom i praktično ga ostavila bez odbrane u Aprilskom ratu koji će početi upravo na dan koji je Vauhnik označio.

Vešti obaveštajac je dopao u ruke Gestapoa kada se saznalo šta je učinio. Uspeva da sačuva život uz obećanje da će učestvovati u formiranju oružanih snaga novoosnovane Nezavisne Države Hrvatske. Koristi tu situaciju da stupi u vezu sa britanskim obaveštajcima i dostavlja im podatke o neprijatelju. Takođe, održavao je saradnju i sa četnicima u Sloveniji.

Nakon rata je otišao u emigraciju. Najveći deo emigrantskog života provodi u Argentiji i tu umire 30. marta 1955. godine. Njegovi posmrtni ostaci preneti su u porodičnu grobnicu u Sloveniji.

U izdanju Akademske knjige nedavno su se pojavili Vauhnikovi memoari Među špijunima, izdajnicima i junacima. U pitanju je prvo celovito izdanje memoara koje je Vauhnik pisao u emigraciji i podelio u dve knjige.

Foto: Wikipedia.org

Autor: redportal.rs