Psi se koriste kao moćno ratno oružje najmanje poslednjih 3.000 godina. Poznato je da su drevni Egipćani, Grci, Persijanci, Sarmati, Asirci, Britanci i Rimljani koristili pse u borbi ili kao izviđače, stražare, tragače ili dželate. Ali španski konkvistadori zapošljavali su ratne pse na skali koja je ranije bila retko viđena, i sa razarajućim efektom, a Bekeriljo je bilo njihovo najcenjenije ratno oružje.
Često nazvani čovekovim najboljim prijateljem, psi se udružuju sa ljudima i koriste u ratovanju od pripitomljavanja pre više od 50.000 godina. Ne samo za napade, radni psi su korišćeni za zaštitu stoke ili imovine ili za jednostavno druženje.
Najraniji pisani izveštaj o ratnim psima potiče iz klasičnog izvora o Alijatu, kralju Lidije. Navodi se da su ratni psi napali i ubili osvajače u bici protiv Kimerijanaca oko 600. p. n. e. U antici su trupe iz Anadolije koristile ratne pse zajedno sa konjicom. Kserks I iz Persije napao je Grčku 480. pre Hrista i doneo velika čopora indijskih pasa. Navodi se da su ratni psi bili prisutni u Maratonskoj bici, koja je trajala 490. godine pre nove ere, između Grka i Persijskog carstva.
Hačiko: NAJVERNIJI PAS na svetu 🐶
Vekovima kasnije rimska vojska koristila je razne vrste radnih i ratnih pasa, ali zabeleženo je da je težak i sposoban Canis Molossus ili Molossian specijalno uzgajan samo za borbu. Keltski ratnici izazvali su Cezarovo iskrcavanje u Britaniji 55. pre Hrista svojim zastrašujućim engleskim mastifima. Mastifi se navode kao jedna od najstarijih zabeleženih rasa, budući da ih je Cezar opisao u svojim izveštajima.
Kristofer Kolumbo je prvi koristio pse kao oružje u Novom svetu. Puštao ih je na starosedelački narod Hispaniole 1493. godine i da rasturi grupe koje su zaustavile njegovo iskrcavanje na Jamajci 1494. Ali bitka kod Vega Reala 1495. godine ukazala je Kolumbu na potencijal koji su psi imali kao oružje protiv stanovnika ove nove zemlje. Tako su marta 1495. godine, Kolumbo i njegov brat Vartolomej krenuli u unutrašnjost na Hispanjolu sa 200 ljudi, 20 konjanika i 20 pasa španskih mastifa kako bi se borili sa domorocima Aravaka, koji su se protivili španskoj vlasti. Snage je predvodio španski konkvistador Alonso de Oheda, koji je naučio umetnost korišćenja ratnih pasa u bitkama protiv Mavara iz Granade.
ARHEOLOGIJA: Otkriven identitet HOBITA 🤩
Besni psi obrušili su se na domaće borce u besnoj falangi, bacajući se na gola tela Indijanaca. Uhvatili su protivnike za trbuh i grlo. Dok su zaprepašćeni Indijanci padali na zemlju, psi su ih raskomadali. Sa svakim sledećim putovanjem u Ameriku dovedeno je stotine, a zatim i hiljade pasa više. Najpopularnija rasa bila je mastif, koji je mogao težiti do 250 kilograma i drobiti kosti svojim masivnim čeljustima. Njihova veličina i žestok izgled ulivali su užas među domaće stanovništvo. Poznati konkvistadori, poput Balboe, Velaskeza, Kortesa, De Sota, Toleda, Koronada i Pizara, svi su pse koristili kao instrumente potčinjavanja, pogubljenja i kao oblik psihološkog rata. Ali upravo je Huan Ponse de Leon, najviši vojni zvaničnik u kolonijalnoj vladi Hispanjole, oslobodio najžešćeg ratnika od svih - Bekerilja.
Bekeriljo, ime koje znači "Mali bik", bio je mastif smeđih očiju, crvenkastog tela, Bekeriljovo poreklo nije sigurno, ali veruje se da je rođen u Americi u odgajivačnicama Ponse de Leon. Najraniji zapisi o njemu datiraju iz 1511. godine. Ponse de Leon je bio osvajač Portorika. Po dolasku tamo 1508. godine, napunio je džepove zlatom pre nego što je ubedio sina Kristofera Kolumba, Diega, da ga proglasi guvernerom ostrva. Zatim je krenuo sa muškarcima i psima da pokori domorodačko stanovništvo i obogati se.
Trenirao je svoje dragocenog Bekerilja da postane moćno oružje. Psa su naučili da pravi razliku između Španaca i domorodaca, da traži i poseče odbegle zarobljenike i da ubija u borbi. Bekeriljo je bio toliko vešt u pronalaženju, ubijanju i terorisanju domorodaca, da je vredeo 50 vojnika Ponseu u njegovoj kampanji za savladavanje naroda Taino iz Portorika.
Jedne noći, Bekeriljo je upozorio konkvistadore na iznenadni napad koji su pokrenuli domoroci. Oni su krenuli u akciju sa psom pored sebe, a za samo 30 minuta Bekeriljo je divljao i ubio 33 domorodaca, ostavljajući za sobom leševe.
Kampanja terora počinjena uz pomoć Bekerilja završila se jednog jutra 1514. godine kada su karibski domorodci sa ostrva Viekues zauzeli Sančo de Aragon. Pas je progonio napadače koji su plovili u kanuima. Bekeriljo je pojurio na njih u vodu i tako postao laka meta, te je pogođen volejem strela. Nedugo zatim je izdahnuo.
Autor: redportal.rs
