Ljudsko nesrazmerna i sebična eksploatacija peska može uskoro stići do tačke posle koje se ne možemo vratiti nazad, upozorava poslednji izveštaj iz UN.
Šesak je najeksploatisanija svetski resurs posle vode, i igra vitalnu ulogu kako u građevinarstvu tako i u prirodi. Ali, za razliku od vode, pesak nije obeležen kao strateški resurs.
Prema najnovijem izveštaju navodi se da naš odnos prema pesku mora da se promeni podhitno ili će čovečanstvo, kao i prirodna sredina početi da se suočavaju sa ozbiljnim posledicama. Kako je preneo Paskal Peduzi, direktor GRID-GENEVA u UN programu za prirodnu sredinu:
Naši izvori peska nisu beskonačni i mi moramo mudro da ih koristimo. Da bi očuvali orživi razvoj, moramo dramatično da promenimo način na koji proizvodimo, gradimo i konzumiramo proizvode, infrastrukturu i usluge.
Pesak je ključan sastojak cementa, asfalta i stakla koje čini ogroman procenat naše infrastrukture. Prema izveštaju, oko 50 miliona tona peska i šljunka se iskoristi svake godine, dovoljno da se napravi 27 metara širok i 27 metara visok zid OKO CELE PLANETE ZEMLJE. Ovakva neracionalna konzumacija dramatično premašuje prirodni nastanak peska u određenim delovima planete, što znači da bi se rezerve peska uskoro našle u krizi.
Kako se u sledećih nekoliko decenija planira i očekuje sve veća urbanizacija stanovništva, čini se da će problem biti sve akutniji.
Pored svih navedebih problema, ekstrakcija peska takođe dovodi do erozije, salinizacije, i gubitka zaštite od oluja, što izaziva dodatne problema u obalskim oblastima i okeanskim ekosistemima.
Prema izveštaju rešenje leži u prepoznavalju i kvalifikovanju peska kao strateškog resursa, kao i materijal u građevinarstu i po svojoj nezamenjljivoj ulozi u prirodnoj sredini. Pride mora biti čvrsto regulisan kako legalno tako i institucionalno.
Dijana Hrkalović: Ne poznajem Veljka Belivuka
Autor: redportal.rs
