Tekuća migrantska kriza na poljsko-beloruskoj granici, kao i haotično povlačenje civila iz Avganistana ovog leta, naveli su zemlje članice EU da se suoče sa činjenicom da više ne mogu da se oslone na vojnu podršku SAD ili NATO-a u vremenima krizne situacije.
Formiranje evropske vojske postalo je realna mogućnost, što je potvrđeno i dokumentom u čijem posedu je došao CNN. Originalni nacrt ovog plana predstavljen je zemljama članicama EU ove nedelje, piše CNN.
Glavni predlog je da EU ima kapacitet da brzo rasporedi do 5.000 vojnika kako bi se izborili sa brojnim potencijalnim krizama. Umesto stalne snage koja odgovara komandantu u Briselu, ove grupe će okupiti trupe iz svih država članica i formirati se za rešavanje konkretnog problema. Njima će komandovati sama Evropska unija.
Ovi zadaci mogu da se kreću od misija evakuacije, kao što je bio slučaj u Avganistanu, do graničnih mirovnih ili humanitarnih misija. U dokumentu se takođe govori o potrebi za zajedničkim pristupom nabavkama u sektoru odbrane, istraživanju i obaveštajnim podacima.
Nije neophodno da sve države članice stalno formiraju timove za sastavljanje volje, ali će sve biti u obavezi da to urade kada bude potrebno. Mnogi evropski zvaničnici se slažu da ovaj poduhvat u ovom trenutku možda nije izvodljiv, ali je veoma neophodan. Ovaj plan nesumnjivo najviše odgovara Francuskoj.
Nije tajna da predsednik ove zemlje – Emanuel Makron – sanja o jakoj Evropi koja je integrisana sa saradnjom u spoljnim poslovima. Čak je pozvao na stvaranje "prave evropske vojske" kako bi se smanjila potreba Evrope da zaštiti NATO i, pre svega, SAD. Trenutni cilj je usaglašavanje Strateškog kompasa u martu. Što je najvažnije, neke istočnoevropske zemlje, poput Poljske, Estonije i Litvanije, podržavaju ovaj plan, ali samo ako se u formalnom sporazumu izričito pominje pretnja koju Rusija, a u manjoj meri i Kina, predstavljaju Evropi.
Dokument se trenutno bavi pogoršanjem odnosa EU sa Rusijom, ali i kaže da "zajednički interesi i zajednička kultura zapravo povezuju EU i Rusiju" i da će EU nastaviti da radi sa Rusijom na nekim konkretnim zajedničkim prioritetima. Diplomate i zvaničnici skandinavskih zemalja smatraju da je ovaj deo sveta u realnom riziku od Rusije i jasno stavljaju do znanja da "transatlantski savez treba ojačati kao deo bilo kog šireg plana EU".
Međutim, ova ideja se ne dopada svima, pa ju je Danska potpuno odbacila, a ne sviđa se ni Holandiji, Austriji i Švedskoj. Zvaničnici u ovim zemljama izrazili su zabrinutost da trupe koje popunjavaju timove za brzo raspoređivanje nikada neće biti upotrebljene, da će na akciju biti uložen veto i da bi cela afera mogla da završi kao "potrošeni novac".
Poslednji deo slagalice ostaje Nemačka. Najbogatija zemlja EU još je u pregovorima o formiranju koalicione vlade, pa se ne zna ko će biti ministar odbrane i u kom pravcu će ići njegova politika. Nemački diplomata je za CNN rekao da je izvesno da socijalisti neće sesti u tu fotelju. Rasa Juknevicienne, član Evropskog parlamenta i bivši litvanski ministar odbrane, rekao je da "samo EU može da reši" hibridne pretnje neprijateljskih aktera iz Rusije i Kine.
Ipak, najviše rukovodstvo u Briselu ostaje optimista i veruje da će postići kompromis i izbeći takvu razdražljivost, jer je na stolu mnogo novca, a radi se o političkom kapitalu, diplomatskim odnosima, integritetu i još mnogo toga.
Posvađala se braća: STARIJI BRAT IZBO MLAĐEG
Autor: redportal.rs
