U umetničkoj rezidenciji i galeriji Hestia od 28. februara biće postavljena izložba slika metnice Biljane Đurđević, pod nazivom Poslednja večera. 🤗
Foto: Galerija Hestia/Galerija Hestia
Izložba se bavi opštom slabošću društva izazvanom sve većom instrumentalizacijom ljudskog bića od strane industrije,tehnologije i medija, kako na globalnom tako i na lokalnom nivou. Poslednja večera nastavak je višegodišnjeg projekta Studija slučaja koji obuhvata slikarstvo, animacije i grafički roman, a gde je fokus upravo naeksploatisanom, umornom telu – našem zajedničkom, globalnom telu.
Foto: Galerija Hestia/Galerija Hestia
Poslednja večera je postmoderni, gotovo epski projekat, lišen mitologije i herojskih dela. Protagonisti su napustili scenu, a narativ je prigušen nestajanjem energije savremenog čoveka. Prostor na slikama zauzimaju krevet na sprat, stolice, stolovi, dakle, elementi domaćinstva. Međutim, reč domaćinstvo zvuči previše toplo, asocira na dom, dok su ovi elementi hladni, mogli bi da pripadaju školama, bolnicama, fabrikama, psihijatrijskim i svimustanovama koje mogu da podsećaju na zatvor, te naravno pripadati i samom zatvoru.
Foto: Galerija Hestia/Galerija Hestia
Umetnica se ovde poziva i na Fukoovo delo Nadzirati i kažnjavati (1975), prikaz istorijskepromene kažnjavanja u zapadnim sistemima u kojem autor prati promene u društvukoje su dovele do zatvora kao dominantne forme kažnjavanja, a sam zatvorpovezuje sa različitim mehanizmima kontrole, ustanovama kao što su škole,bolnice, fabrike ili kasarne. Crno-bele, naturalistički intonirane slike Biljane Đurđević deluju na posmatrača kao sablasna upozorenja, upravo zbog odstupanja stvorenog snagom medija slikarstva, jer se u ovom slučaju iskustvo ne predstavlja direktno (Adorno). Upravo tom indirektnošću, koja se postiže i odsustvom boje, umetnica žudi da savremenom čoveku vrati osećaj ovaploćenja, a sve da bi timahromatskim slikarstvom upozorila na totalitarne aspekte neoliberalnog sveta ukome živimo i pokrenula nas na promenu.
Foto: Galerija Hestia/Galerija Hestia
Izložba će biti otvorena do 12. maja 2024. uzredovne prateće programe galerije Hestia na adresi Topličin venac br 14.
Radno vreme galerije je od srede do subote od 12.00 do 18.00 časova.
Foto: Galerija Hestia/Galerija Hestia
O umetnici:
Biljana Đurđević magistrirala je na odseku slikarstva na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Doktorsku tezu odbranila je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, odsek slikarstvo. Bila je gostujući predavač na Parsons novoj školi dizajna od 2010. do 2011. godine. Dok se ranijih godina koncentrisala uglavnom na slikarstvo, nedavno je počela da svoje velike slike razvija u stop-motion animacije. Godine 2020. objavila je grafički romanzasnovan na novijim delima iz ciklusa Oruđe delanja.
Odabranesamostalne izložbe uključuju: Studija slučaja, Salon Muzeja savremene umetnosti, Beograd (2022.); Good Life, Fondacija Eva Kahan, Beč/ Budimpešta(2021.); Oruđe delanja, Braverman galerija, Tel Aviv (2015.); Invisible, Galerija KIBLA, Maribor (2009.); Living in Oblivion, Muzej savremene umetnosti Moderna, Stokholm (2006.); Paradise Lost, Galerie Davide Gallo, Berlin (2006.); Aesthetics of Violence, Haifa Museum of Art, Izrael (2009); Izgubljeni raj, Kulturni centar Beograd (2006.); Tamna je šuma, Galerija-LegatMilice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, Beograd (2012.).
Odabrane grupne izložbe uključuju: Umetnička galerija Nadežda Petrović. 30.Memorijal Nadežde Petrović, Čačak (2022), Salon Muzeja grada Beograda (2022),Muzej savremene umetnosti Beograd (2020), Oktobarski salon (2009 i 2016),Friziras Muzej (Frissiras Museum), Atina (2015), Muzej kolekcije Essl,Klojsternojburg, Austrija (2013), Austrijski kulturni forum Njujork (2010),Muzej Haugar, Oslo (2010), Musee d'art moderne, Saint-Etienne Metropole (2008),Muzej moderne umetnosti Askona (2007), 15. Bijenale u Sidneju (2006), SonomaValley Museum of Art, San Francisko (2006), Palazzo delle Arti Napoli (2006),Galerija Lia Rumma, Milano (2004), Bijenale Flash umetnosti u Tirani (2001).
Autor: redportal.rs
