U školi smo svi učili da je za stvaranje života potrebna jedna jajna ćelija i jedan spermatozoid. Međutim, to važi samo u slučaju homo sapiensa, u širem životinjskom carstvu to nije baš obavezan slučaj. Veliki broj životinja poseduje sposobnost aseksualnog razmnožavanja, a mali i specijalni broj njih poseduje sposobnost partenogeneze - odnosno tzv "bezgrešnog začeća".
ŠTA JE PARTENOGENEZA
Sama reč partenogeneza nam dolazi iz grčkog jezika i u prevodu znači "devičanska kreacija". Biološki ona je forma aseksualnog razmnožavanja gde se embrion razvija bez potrebe ua oplođavanjem jajne ćelije. Zbog toga, telo mora da kompenzuje za nedostatak gena koje bi doneo nedostajući spermatozoid.
U početku ciklusa partenogeneze, ženke proizvode jajnu ćeliju koja počinje odmah da se razvija u embrion, bez spoljašnjeg stimulusa. Ovo se može dogoditi na više načina. Pod jedan, postoji vrsta partenogeneze koja se naziva automiksis (automixis) gde se jajna ćelija spaja sa posebnim drugim ćelijama koja se nazivaju polarna tela, a koja sama predstavljaju ostatke iz procesa stvaranje same jajne ćelije. Ovaj proces stvara potomstvo gde je plod sličan majci ali ne predstavlja njen egzaktan klon i naravno u većini slučajeva svo potomstvo su ženke.
Sa druge strane, partenogeneza kod biljaka može da se razvija procesom pod imenom apomiksis (apomixis), gde reproduktivne ćelije dupliraju svoje hromozome putem mitoze. U ovom slučaju, svo potomstvo je identično roditelju.
Šta tačno izaziva, odnosno započinje proces partenogeneze do danas nije do kraja istraženo, ali se čini da je u određenim slučajevima povezano sa stresom indukovanim od strane okoline u kojoj jedinka živi.
KOLIKO JE RETKA PARTENOGENEZA
Može zvučati čudno i iznenađujuće. ali "bezgrešno začeće" u životinjskom svetu nije nimalo retka stvar. Za male beskičmenjake, poput pčela i tardigrada (vodenih medveda), partenogeneza je relativno česta stvar. Sa druge strane, iako definitivno nije norma kod kičmenjaka, nije uopšte toliko retka koliko se pretpostavlja - konstatovana je kod 80 vrsta.
KOJI TIPOVI ŽIVOTINJA SE RAZMNOŽAVAJU PARTENOGENEZOM
Ukratko, različite vrste insekata, riba, reptila pa čak i ptica poseduju sposobnost partenogeneze.
Ženke određenih vrsta, uključujući i zmija i guštera, se isključivo razmnožavaju na ovaj aseksualni način.
Sa druge strane postoje i vrste koje imaju sposobnost tzv. spontane partenogeneze, što znači ds dr opšte posmatrano razmnožavaju seksualnim putem ali da se sa vremena na vreme odlučuju na razmnožavanej aseksualnim putem - ova pojava se najčešće beleži kod životinja u zatočeništvu.
POslednje što nam ej poznato na ovu temu, bila je skorašnja velika vest da je raža u Akvarijumu u parku Severne Karoline zatrudnela iako u akvarijumu nije bio niko drugi osim jedne ajkule.
Iako su mnogi odmah posumnjali da je u pitanju hibrif između ajkule i raže, najverovatnije je ipak u pitanju samo slučaj spontane partenogeneze. Slični slučajevi su zabeleženi i kod krokodila u Zoo vrtovima kao i kod različitih vrasta ajkula u zatočeništvu.
Partenogoneza ječ čak i bila veštački indukovana kod određenih vrsta, koje bi se inače razmnožavale seksualnimn putem, poput miševa.
PARTENOGENEZA KOD LJUDI
Malo koga će iznenaditi činjenica da je partenogeneza kod ljudi nemoguća. Kao i kod svih sisara, poseban genetski proces otiskivanja onemogućava ceo proces.
Otiskivanje uključuje stvaranje posebnih markera, poput molekularnog otiskivanja, koji se nasleđuju od naših roditelja i utiču na to kako se neki geni izražavaju. Neki geni mogu biti uključeni, a drugi isključeni u ovom procesu. Ako bi imali samo jednog roditelja, kao što je i slučaj kod partenogeneze, veliki broj esencijalnih gena ne bi bili uopšte aktivirani čime bi potomstvo bilo u potpunosti onesposobljeno.
I pored toga, postoje slučajevi spontanog pertenogenetskog razvoja oocita, zbog čega može doći do formiranja teratoma u jajnicima, ali ni u kom slučaju neće doći do formiranja nikakvog oblika zdravog fetusa.
Bend POSNO PRASE predstavlja novi EP 🎶
Preminuo vođa Al Kaide na Arapskom poluostrvu ⚰️
Autor: redportal.rs
