Ima nekoliko znakova da su vikinzi modifikovali zube, uključujući dokaze o korišćenju čačkalica, ispunjavanju prednjih zuba, pa čak i lečenju zuba pod upalom

Vikinzi, nordijski ratnici koji su između 8. i 11. veka išli u velike pljačkaške i osvajačke pohode, imali su iznenađujuće naprednu stomatologiju, pokazalo je istraživanje Univerziteta u Geteborgu, u Švedskoj. Ispitivanje ostataka pokazalo je da jesu, poput drugih savremenika, imali dosta karijesa i zubobolje, ali da su i lečili zube.

Tokom studije ispitana su 3.293 zuba 171 pojedinca sa groblja u Varnhemu, lokalitetu poznatom po dobro očuvanim ostacima ljudi iz perioda od 10. do 12. veka, navedeno je u saopštenju Univerziteta, a prenosi Telegraf.

Istraživački tim Instituta za odontologiju radio je sa osteolozima iz Muzeja Vestra Jetalanda. Lobanje i zubi su transportovani u Geteborg, gde su ispitani.

IZVOR: X / AncientPages

Klinička ispitivanja sprovedena su sa standardnim stomatološkim alatima, a rađeni su i rendgenski snimci. Rezultati objavljeni u žurnalu Plos One pokazali su da je 49 odsto vikinga imalo najmanje jedan karijes. Kod odraslih osoba, 13 odsto zuba imalo je karijes i to verovatno do živca. Međutim, dečji zubi, i mlečni i stalni, bili su potpuno bez karijesa.

Gubitak zuba bio je čest među odraslima. Studija je pokazala da su oni u proseku gubili 6 odsto zuba tokom života. Rizik se povećavao sa godinama. Osim toga, Karijes, infekcije zuba i bolovi bili su česti. Međutim, istraživanje je pokazalo i pokušaje da se o zubima brine.

- Ima nekoliko znakova da su vikinzi modifikovali zube, uključujući dokaze o korišćenju čačkalica, ispunjavanju prednjih zuba, pa čak i lečenju zuba pod upalom – rekla je Karolina Bertilson, zubarka i prva autorka studije.

Jedna od najsofisticiranijih procedura su izbušeni kutnjaci, što se verovatno radilo da bi se smanjio bol i pritisak zbog upale.

- Ovo je veoma uzbudljivo i nije mnogo različito od zubarskih tehnika koje mi izvodimo danas kada bušimo upaljeni zub. Vikinzi su izgleda imali dobro znanje o zubima, ali ne znamo da li su radili to sami ili su imali pomoć – rekla je Bertilsonova.

Punjenje prednjih zuba možda je bilo neka vrsta obeležavanja identiteta, jer su uvek u pitanju muškarci.

- Istraživanje nam je dalo novi uvid u vikinško oralno zdravlje i pokazuje da su zubi bili veoma važni u kulturi u Varnhemu. Takođe pokazuje da je stomatologija u vikinško doba bila sofisticiranija nego što se mislilo – rekla je Karolina Bertilson.

Autor: Telegraf.rs