Ako se sve članice Evropske unije, njih 27, ne izjasne "za" - ništa od sankcija Beogradu. Predsednica privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani verovatno zna za tu "kvaku", pa je juče usred Španije, države koja ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, pokušala da ubedi Madrid da podrži mere protiv naše zemlje. Premijeri Albanije i Hrvatske, Edi Rama i Andrej Plenković, međutim, misle da je moguće pronaći prečicu i kazniti Srbiju.
Osmanijeva je rekla da Španija, koja predsedava Savetu EU do kraja godine, doprinosi miru i stabilnosti evropskog kontinenta i poručila da se nada da će Madrid razumeti da, kako je kazala, "podržavanje agresora" nakon događaja 24. septembra u Banjskoj neće pomoći miru i stabilnosti:
- Nema razloga za sastanak dok se ne usvoje sankcije Vučiću. Prvo sankcije, a onda možemo da razgovaramo o ostalom. Nadam se da će se Španija pridružiti drugim zemljama koje isto razmišljaju u Evropi da usvoji mere protiv Srbije zbog ovog užasnog čina, ne samo protiv Kosova, već protiv mira i stabilnosti i bezbednosti celog evropskog kontinenta.
Foto: Tanjug/Jadranka Ilić
Iz Brisela su ranije poručili da bi EU mogla da uvede sankcije i Srbiji ukoliko se dokaže eventualna povezanost Beograda sa nedavnim događajima u Banjskoj. U tom trenutku im je prst u oku bilo i navodno nagomilavanje srpskih snaga na administrativnoj liniji, kao i proglašavanje Dana žalosti.Na pitanje da li misli da bi EU trebalo da razmotri mere protiv Srbije, albanski premijer Edi Rama rekao je juče da, ne samo da to misli, nego da se Albanija prvi put u poslednjih 10 godina nije uskladila sa saopštenjem 27 država članica EU zbog toga:
- Sama činjenica da je Srbija proglasila Dan žalosti zbog stradalih članova kriminalne paravojne grupe koji su ubili policajca u Banjskoj, dovoljna je za EU da kaže da to nije EU, da to nije prihvatljivo i da to treba kazniti.
Foto: Tanjug
On se nedavno sastao sa hrvatskim kolegom Andrejem Plenkovićem, koji je naveo da Evropska komisija može autonomno da donese mere, bez saglasnosti svih država članica, kao što je to pre nekoliko meseci učinila protiv tzv. Kosova. Ali to nije tačno. Najpre, Komisija ne odlučuje, a zatim, ne mogu ni neke članice u tom procesu da se isključe.
- Nikada ne diskutujemo u javnosti o procedurama u toku. Kao što je to bio slučaj s merama protiv Kosova, najavili smo ih tek kada je postignut konsenzus o tome kako da se reaguje s evropske strane. Ista je stvar i sa aktuelnom situacijom. Kada zemlje članice budu mislile da je dobar trenutak, doneće odluku o tome šta se desilo na severu Kosova 24. septembra, i kako EU želi da reaguje, konsenzusom, jer mi tako odlučujemo, jednoglasno i jedinstveno - bio je jasan portparol EK Peter Stano.
Evropska komisija ima samo inicijativnu ulogu, ali Briselu se, očigledno, žuri. Visoki predstavnik Đozep Borelj se usaglašava sa članicama, ali i sa Vašingtonom. Stano je u slučaju Prištine potvrdio da je Boreljov kabinet uputio zemljama članicama kopije nacrta mera koje će biti sprovedene protiv Prištine ukoliko tamošnje vlasti ne preduzmu hitne i adekvatne korake za smirivanje situacije i spuštanje tenzija. Navedeno je i da su neke zemlje članice EU pre toga već bile uvele slične mere.
Autor: Novosti.rs
