Smatran je za najvećeg jugoslovenskog opozicionara

Akademik, pisac i bivši predsednik Savezne Republike Jugosavije Dobrica Ćosić rođen je 29. decembra 1921. u selu Velika Drenova, kod Trstenika.

Završio je srednju Poljoprivrednu školu 1942. u toku Drugog svetskog rata. Ćosić je bio aktivan učesnik NOB-a, a završio je i Višu političku školu Đuro Đaković koja se bavila obrazovanjem mladih komunista. Ova škola se smatra pretečom Fakulteta političkih nauka.

Tokom rata bio je urednik časopisa Mladi borac u Rasinskom okrugu, a bio je i član Pokrajinskog komiteta SKOJ-a. Narodni poslanik postaje 1945. i na tom mestu je proveo 12 godina. Po Brozovom obilasku afričkih zemalja Dobrica Ćosić je bio jedan od članova jugoslovenske delegacije.

Razlaz između Dobrice Ćosića i KPJ počinje 1968. po smeni Aleksandra Rankovića, a pitanje Kosova i Metohije je samo ubrzalo Ćosićevo napuštanje komunističke ideologije. Smatran je za najvećeg jugoslovenskog opozicionara.

Kako bi ojačao svoje stavove i sakupio istomišljenike osniva Odbor za odbranu slobode misli i izražavanja koji je ustajao u zaštitu protivnika tadašnjeg državnog rukovodstva. Politički život u Srbiji kao i prošlost i sadašnjost opisuje kroz svoje romane Koreni, Vreme smrti, Vreme zla i Vreme vlasti. Svoje političko angažovanje opisuje u delovima romana Piščevi zapisi.

Po konačnom nestanku SFRJ postaje predsednik Savezne Republike Jugoslavije koju su činile samo 2 republike Srbija i Crna Gora. Na tom mestu ostaje samo godinu dana kada mu savezni parlament uskraćuje podršku, a Ćosić smenu naziva pučistikim skečom.

Prvi je dobitnik NIN-ove nagrade za roman Koreni, Udruženje književnika Srbije  dodelilo mu je nagradu Udruženja za izuzetan značaj za književno stvaralaštvo. Dobitnik je i Njegoševe nagrade, Vukove nagrade i nagrade Zlatni krst kneza Lazara, Kočićevo pero, kao i nagrade Meša Selimović, koji je inače bio Ćosićev prijatelj. Rusi mu dodeljuju zlatnu medalju Puškin.

Preminuo je 18. maja 2014. u Beogradu, a sahranjen je u porodičnoj grobnici na Novom groblju. Imao je ćerku Anu i 2 unuka.

Kada se u regionu pomene Dobrica Ćosić glavna asocijacija svima je čuveni Memorandum SANU iz 1986. Ćosić se navodi kao glavni promoter tog Memoranduma iako je činjenica da on nije potpisnik tog dokumenta. Zbog oštre retorike na svoj račun u Bosni i Hercegovini on je napisao knjigu Bosanski rat.

IZVOR: YT / RTV Krusevac

Autor: Redportal.rs

#Predsednik

#Srbija

#dobrica cosic