Jedno od najpoznatijih fantastičnih bića odomaćenih u pop kulturi su takozvani Nazguli, prepoznatljivi širom sveta nakon ekranizacije Tolkinovog opusa Gospodar prstenova. Eee, ali malo ko zna da Nazgule imaju identičnog pandana u slovenskoj mitologiji, odakle ih je Tolkin najverovatnije i pozajmio (da ne kažem digao).

IZVOR: YT / Lord of the Rings - The Nazgûl

Ovi mračni konjanici spadaju u red zlih bića i sem karakteristične i neraskidive povezanosti sa konjima, pominje se da je i svaki jahač ogrnut crnim plaštom, da nemaju lica, da su naoružani sabljama, da su često i nevidljivi ali i da su uvek i u svakoj prilici surovi. U narodu su nazivani Todorcima, a njihovo pravo, netabuisano ime ostalo je izgubljeno u dubinama vremena jer ga je iz straha bilo zabranjeno izgovarati.

Međutim u hrišćanskim predanjima kod Srba možemo naći odjeke stare paganske mitologije. Posebno u svecu Velikom Todoru i Todorovoj nedelji. I danas njegov lik je u potpunoj nesaglasnosti sa crkvenim učenjem. Zamišljen je kao hromi konj sa jahačem, koji upravo tokom Todorove nedelje može doneti smrt, bolest i ludilo.

Čudnih li osobina za jednog hrišćanskog sveca i velikomučenika....

Tokom 6 dana trajanja ovog praznika koji pada u februaru, nikako ne treba ići na put a posebno ne noću (jer će te izgaziti Todor), a na Todorovu subotu u narodu se peče "konjski kolač" ili "kopitnjak" i daje se svim konjima u gazdinstvu. Te večeri cela porodica mora biti u kući pre mraka, i ne sme paliti vatre.

" Tako me konjska kopita, ne satrla." - Narodna izreka.

Vožd ovih tamnih konjanika je uvek jahao na začelju, i uvek se pojavljivao kada oni "prođu".

Sve osobine jasno ukazuju da su Todorci i današnji njihov odjek Todor suštinski htonska demonska bića, i da su pripadali donjem svetu u kontekstu preminulih, dubokih noći tokom februara i zime kada je priroda "mrtva".

Ko bi rek'o da je Witch King naš, i da se zove Todor.

Todor the Witch King. :D

Autor: Nenad Gajić / Red portal