UPOZORENJE SELEKTORA PRED KATASTROFU
Kako prenosi portal Mondo, selektor Svetislav Pešić bio je prisutan u Nišu na finalnom turniru Kupa Radivoja Koraća, a tamo je pričao o problemima košarke u Srbiji, kao i o aktuelnom stanju sporta, ligaškog sistema i takmičenja.
Naglasio da je popularnost košarke u Srbiji velika, a kao najveći generator te popularnosti naveo je NBA ligu i mogućnost da se u ovom vremenu ona izuzetno lako i mnogo prati.
Popularnost košarke u Srbiji nikad nije bila veća. Da li je razlog tome što je NBA tu tako blizu, sve to može da se gleda, ne samo Jokić nego svi naši igrači... Taj uticaj NBA je apsolutno ključan za popularnost košarke. Vrlo je interesantno da tu popularnost košarke ne prati potencijal. Popularnost se povećava iz dana u dan, a potencijali nam se smanjuju. A i mi smo se smanjili kao država.
Nismo mi više Jugoslavija, to što mi uzimamo rezultate Jugoslavije niko nam to ne može zabraniti, iako ja smatram da su neki drugi funkcioneri, igrači i treneri iz drugih država dali mnogo. Ali ipak za sve te rezultate su najzaslužniji igrači, treneri i funkcioneri i igrači sa ovih prostora, procentualno.
Rešenje za probleme postoji, a to je mnogo bolja organizacija i selekcija u kojoj bi se od malog broja dece koja treniraju moglo izvući najviše.
Broj dece koje trenira se smanjuje i onda se broj onih koji mogu da budu vrhunski košarkaši se smanjuje. Ako je to tako, organizacija mora da bude mnogo bolje, da se postavimo na kolosek u smislu organizacije. Naš sistem rada mora da se menja, vreme donosi nove izazove.
Selektor se dotakao i nekih kritika na njegov račun nakon neočekivanih poraza u kvalifikacijama za Mundobasket i na Eurobasketu.
Talenat nije sreća, jer ako te identifikovane talente ne pratimo kroz zajednički rad od sreće može da postane nesreća. Vrlo je kratak put od sreće do nesreće i zato mi treba da tražimo neke nove puteve. Neki će da kažu dobro selektore de ti vidi kako se dobija Belgija ovde u Nišu ili selektore vidi kako se dobija Italija na Eurobasketu, što nisi pustio Jokića 40 minuta da igra, da umre na terenu, ali to nije sada tema. Ali dobro, imamo taj self promotion koji imamo na televiziji, te analitičare na televizijama, koje smo opet ovde pozvali, da malo ovo vide.
Na kraju, jasno je naglasio da bi voleo da se struka i košarkaški treneri mnogo više pitaju nego što je trenutno slučaj:
Ono što bih ja želeo je da kada jednog dana ne budem trener reprezentacije, ja bih stvarno voleo da ta struka bude pitana. Ali nas nema, mi ne postojimo, To se ne dešava samo u Srbiji, to se dešava i u drugim zemljama. Ali pošto smo mi Srbija, zemlja košarke, zašto mi ne bismo napravili jedan pomak da nas gledaju drugi kako radimo. A do skora su nas svi gledali i bili nam zavidni, učili su od nas, Samo u skorijoj prošlosti imali smo trenere koji su proizvod ove zemlje koji su bitno uticali na razvoj košarke u Rusiji, Španiji, Nemačkoj...Zašto? Jer se pričalo o košarci, svađalo se!
Autor: Mondo.rs
