Zaboravljeni Šiđanin zauvek zadužio srpsku pop kulturu

Iako mnogi teoretičari i danas strip ne računaju u umetnost, makar ne u neku ozbiljnu formu, činjenica da se suštinski radi o prilično starom načinu izražavanja se prosto ne može prenebegnuti. Zapravo, istoričari njegove korene vide čak i u pećinskim crtežima.

Kada je srpska kultura u pitanju, treba napomenuti da su mnoge freske iz srpskih manastira, pa čak i određenih artefakata iz srednjeg veka, poput diptiha kralja Milutina koji se čuva u Hilandaru, u dobroj meri korespondirale s onim što se danas naziva stripom.

Ipak, prihvaćeno mišljenje jeste da je strip kao zasebna forma nastao tek sa štamparskom mašinom, odnosno od trenutka kada je bilo moguće štampati crteže u velikim količinama, što je ovoj formi obezbedilo neku vrstu masovne komunikacije sa publikom.

Kada su u pitanju naši krajevi, prvi ilustrovani časopisi na srpskom jeziku su se pojavili na samoj polovini 19. veka, a najistaknutiji pokretač i urednik iz ovog perioda bio je Jovan Jovanović Zmaj (koji je ovaj nadimak stekao po imenu jednog od svojih časopisa). Ovi listovi su objavljivali šale u stripskoj formi, tako što su uglavnom prevodili strane. Međutim, sva je prilika da su neke radili i domaći crtači, verovatno i sam Zmaj. Problem je što to nigde nije dokumentovano, pa se ne može pouzdano ni tvrditi.

Upravo zato se tek za ličnost Milivoja Maukovića može vezati epitet prvog srpskog autora stripova, jer je on prvi crtač za kog se pouzdano zna da je radio ilustracije koje su činile jednu priču.

Mauković je rođen u Šidu 1840. godine, a slikarsku školu je pohađao u Minhenu. Nažalost, stipendija mu je oduzeta pa je nije završio, ali je odmah po povratku kući otvario prvu knjižaru u ovom gradu, ali počinje da radi i kao ilustrator u mnogim od ovih ilustrovanih časopisa, koji su u to vreme već masovno izlazili. U toku svog kratkog profesionalnog veka oprobao se u gotovo svim mogućim ilustrovanim formama tog vremena, dok je obrađivao mnoge teme, od humorističkih, preko satiričnih do društveno-političkih.

Pored ostalih, u ovo vreme izdaje dve ilustrovane priče u formi onoga što ćemo tek kasnije videti kao zasebnu umetničku formu pod imenom strip (koji su se tad smatrali za šaljive ilustracije). Prvi takav rad je Malerozni tencer (danas bismo rekli Baksuzni plesač) objavljen u listu Šaljivi astronom 1879. godine, a drugi Skoro neverovatan događaj pri igranju valcera objavljen u časopisu Starmali, devet godina kasnije.

U prvom slučaju Mauković se na šaljiv, ali i na žalostan način, osvrnuo na sudbinu momaka koji na lokalnim igrankama nisu mogli da pronađu devojku za ples. Naime, pošto je malerozni tencer dobio korpu od nekoliko dama na igranci, napio se i otišao da spava, da bi u snovima plesao s najlepšom devojkom koju je ikad video.

Foto: rastko.rs/nepoznato

U drugom slučaju je na satiričan način opisao ono što je tad bio trend u plesanju na igrankama, a to je bila sve veća brzina okretanja plesnog para na podijumu. Do te mere, po Maukoviću, da će se jednom takav plesni par pretvoriti u veliki zavrtanj koji će probiti pod. 😂

Foto: rastko.rs/nepoznato

Nažalost, u svojoj 41. godini, svega nekoliko meseci posle pokretanja časopisa Đavolan, koji je zamišljen kao prvi srpski list koji bi bio u potpunosti ilustrovan, Mauković se razboleo od tuberkuloze od koje je ubrzo i umro. Svakako, to je bila velika šteta i udarac za srpsku kulturu, koja će tek dvadesetak godina kasnije iznedriti umetnike koji će postići Maukovićev nivo, bar kad su novinske ilustracije u pitanju.

Ipak, i pored toga, on se upisao u antologiju srpske kulture kao začetnik stripske forme. Iza sebe je ostavio i potomstvo od troje dece sa Sofijom Knežević, tako da su njegovi potomci i danas među nama.

Autor: redportal.rs

#milioj mauković

#prvi srpski strip

#prvi srpski strip-autor

#srpski strip