Roker Bora Đorđević kroz stihove pesama često je opisivao situacije iz svog života. Kako kaže, rodni Čačak ga je oblikovao, a onda se u Beogradu nadogradio.
- Čačak me formirao, a Beograd je bio san. Čačak mi je stanje duha, mi se šalimo na jedan specifičan način, malo jedan surov humor. Škola i mama nisu uspele da me smire, ali me je poslednja supruga ukrotila. Mama je bila profesor srpskog i ruskog, ona je bila i glumica amater, pa sam puno čitao kao klinac. Čak sam progoreo jorgan jer sam lampu podvukao pod njega kako bih do kasno čitao. Tata je bio strog i bunio se na moje zanimanje, ali kasnije me je podržao kada je čuo da to ima smisla. Sluh sam od oboje nasledio, otac je voleo ozbiljnu muziku - prisetio se Bora detinjstva u jednoj emisiji i otkrio da se u njegovoj glavi ništa nije promenilo od tada.
- Srećan sam što sam živeo u 80-im godinama gde su bile prave vrednosti. Posle su počele da se gube i srećan sam što sam pri kraju puta i što neću doživeti dekadenciju i propast koja vlada svetom. Ja živim kao da neću da umrem, nikada ne pričam o prolaznosti vremena. Smrti se ne treba plašiti i to je jedna od pesama na novom albumu. Nemam osećaj da sam mator, telo me izdaje, teže hodam pa sedam dok pevam, ali pevam. Ne pevam nogama, ali sam sam duhovno i dalje u pubertetu.
Autor: redportal.rs
