Svedoci ustaških zločina nad nedužnim narodom koji je vekoma živeo na prostorima koja su pripadali NDH su prepričavali užasne priče o masovnim pokoljima.
Jedan od zločina na koji se ne sme zaboraviti je i Ilindan 1941. kada su ustaše napale Divoselo, mesto blizu Gospića koje je bilo većinski srpsko. Svedok ovog užasnog stradanja Marija Počuča je ispričala šta se zaista dogodilo:
- Na dan 2. avgusta 1941. izbegla sam sa svekrom i 3 nejake dece u zbeg Kruškovače između Debele glavice i Visočice, gde se nalazilo mnogo naroda iz Divosela, Čitluka i Ornica. Posle 2 dana, ustaše su izvršili napad na zbeg u samu zoru. Nas nekoliko s decom počeli smo bežati ka Velebitu. Svi smo se bili sklonili u jednu jamu, ali su nas ustaše primetile i pohvatale i odvedoše nas u ustaški logor u Kruškovače, gde su prikupljali sve one koji su pronađeni živi u šumi.
Broj ubijenih nije bio određen, već je žrtva birana prema prohtevima za mučenje. Marija je objašnjavala da su ustaše vršile batinanje i mučenja svakave vrste. Nakon nekoliko dana mučenja ustaše su pohvatani narod odveli do Jarčje jame. Marija je objasnila šta se desilo njenoj deci
- Decu su moju bacili pre mene, Milku od 3 godine, Dušanku od 1 godine i malog Branka od 2 meseca. Zadali su mi 7 rana i bacili me za decom u jamu. Kad smo svi bili u jami, bacili su na nas kamenje i najzad jednu brklju.
Marijina deca bila su mrtva, ona je nekoliko puta pala u nesvest ali je uspela da se izvuče. Pri izlasku iz jame nije našla ustaše, ušla je u jednu kućicu uzela peškir i dobro se zamotala. Zatim je prešla u Potočine. Tu je srela još nekoliko ljudi koji su uspeli da prežive pokolj.
IZVOR: YT / Udruženje Jadovno 1941
Svedočenje Marije Počuče preuzeto je sa sajta Jadovno. com.
Autor: Redportal.rs
