Oliver: Nisam mogao, niti želeo, da ga zaustavim
Ambijentalna lepota sa jedne i duhovni mir sa druge strane, te prisustvo svetinja, manastir Tumane čine vrednim kako u duhovnom tako i kulturno-istorijskom smislu. Ovaj braničevski manastir ostavlja divan utisak svakome ko se u njemu nađe, pleneći svojom lepotom i okruženjem u kome se nalazi, nadasve budući svedok vere i truda jednoga naroda, kao i svetionik za buduće Božije carstvo 🙏🏻.
Nadaleko je poznat po svojim čudima, te mu ljudi, sa različitim brigama, stalno dolaze.
Ovo je svedočenje Olivera Markovića iz Železnika (Beograd):
Moj otac koji boluje od epileptičnih napada morao je da operiše kuk u 71. godini života. Operisan je na Institutu za ortopediju Banjica, ali je izgubio totalnu moć govora 😥. Doktori nisu imali objašnjenje.
Brinući se za oca, tokom noći palo mi je na pamet da dođem sa majkom u Tumane. Odmah sutradan, 4. 2. 2021, došli smo na Liturgiju. Nešto me je jednostavno teralo da krenem prema kivotu Sv. Zosima. Prišli smo. Majka je držala očevu majicu kojom je dodirivala kivot. Zajedno smo se molili dugo i iz srca. Znao sam da mi otac ne može odgovoriti, ali i pored toga sam imao jaku želju da ga pozovem telefonom, našta mi je majka rekla: „Nemoj, zvaće on tebe.”
Posle pola sata zazvonio mi je telefon – bio je to moj otac. Nisam mogao da verujem. Rekao mi je: „Počeo sam da govorim.” Govorio je dugo... Nisam mogao, niti želeo, da ga zaustavim, samo sam ga sa suzama u očima slušao 💗.
Autor: redportal.rs
