Za razliku od aktuelnih srpskih bioskopskih antihitova, Nebesa SrÄana DragojeviÄa i Nije loÅ”e biti Äovek DuÅ”ana KovaÄeviÄa, jedan mali film sa trenutno bogatog domaÄeg repertoara, Kelti Milice TomoviÄ, jeste mnogo veÄe ostvarenje u poetiÄkom, a možda i u tržiÅ”nom smislu š¬š„. Zbog minulog rada prvopomenutima valja gotovo sve oprostiti i stoga se uzdržati od opÅ”irnije negativne kritike. Dovoljno je ukazati na prevelike alegorijske ambicije DragojeviÄa, koje su se titaniÄki sudarile sa skoro pubertetskom nebrigom za bilo kakvu koherentnu umetniÄku viziju, ili na KovaÄeviÄev tipiÄno poznostvaralaÄki nedostatak potentne osnovne ideje u inaÄe simpatiÄnom radu sa glumcima. Može im se i to.
Milica TomoviÄ u svom dugometražnom debiju nije do kraja uspela da se izbori sa likovima i njihovim uvezivanjem u imanentnu svrhovitost stvorenog fikcionalnog sveta ā Å”to je pre svega nedostatak u scenariju ā ali je ipak napravila film koji, za razliku od uradaka kinematografskih doajena, uspeva neÅ”to tradicionalno i da kaže. PriÄa filma Kelti verovatno bi se bolje razvila uformatu te-ve serije, te bi tako potencijalno bila svojevrsna ābliznakinjaā pomalo kultnog ostvarenja Jutro Äe promeniti sve. Ipak, i filmska naracija vrlo pristojno funkcioniÅ”e u smislu decentnog predstavljanja važnih tema srpskog druÅ”tva, sa znaÄajnim otklonom od politiÄki korektne ideoloÅ”ke transparentnosti i bez otvorenog nametanja crno-bele slike stvarnosti devedesetih godina proÅ”log veka š§.
Režiserka se nije jednostrano opredelila za āpljuvaÄinuā po onome Å”to jeste u kulturoloÅ”kom smislu za nove generacije veÄ daleka proÅ”lost, bez obzira koliko ta povest bila faktiÄki bliska. Pitanje je ipak da li je bilo neophodno uvoÄenje nekih stereotipnih kulturnih oznaÄitelja devedesetih (Step sokovi, Minimaks i Kleopatra, suhomesnati proizvodi iz MaÄarske, benzin u kanisterima i hiperinflacija), koji u sebi veÄ sadrže implicitan stav prema predstavljenom svetu š¤. Bolji efekat simboliÄkog lakmusa jednog doba postignut je ne tako oÄigledno. Bez skoro ikakve faktografije maestralno izvedena jednominutna uloga Jelice SretenoviÄ govori viÅ”e nego neke sadržinom ispunjenije scene. OdliÄna je i scenografija koja svedenim naturalizmom uverljivo vizuelno pripoveda o stanju stvari tog vremena.
DelimiÄno stereotipan jeste i lik Nikole RakoÄeviÄa nastao na natruhama ideologije takozvanog autoÅ”ovinizma, gde je po automatizmu ābljakā sve Å”to je ovdaÅ”nje ili srpsko. Mladi lekar u tumaÄenju RakoÄeviÄa pokuÅ”ava da obitava izvan srpske kulture, govori āVi, Srbiā, a prijatelji ga posprdno nazivaju Keltom (figura domaÄeg stranca). MeÄutim, ako se ima u vidu da je u pitanju autovani gej lik, koji živi u devedesetim godinama suoÄen sa bojkotom majke zbog sopstvene seksualne orijentacije, ne oseÄajuÄi se do kraja dobro u sopstvenoj identitetskoj koži, onda i takav odnos prema Å”irem okruženju dobija unutraÅ”nje opravdanje. Pored toga, njegov ironijski ākeltskiā identitet posredno parodira narativ o Srbima kao narodu najstarijem, Å”to se najpre doživljava kao deo od pamtiveka postojeÄe kritiÄke i samopropitivaÄke funkcije umetnosti.
No, nije ideoloÅ”ki identitet ovde najvažniji. Autorki je bilo od veÄeg znaÄaja da se pozabavi sudbinama i reprezentacijom LGBT likova. Iz te perspektive, hemija izmeÄu Slavena DoÅ”la i Nikole RakoÄeviÄa odliÄno funkcioniÅ”e: toliko se filmski logiÄno ljube da ne bi trebalo oÄekivati odijum āporodiÄneā publike. Njihovi karakteri nisu predstavljeni po odveÄ iritantnoj matrici, gde neheteronormativan muÅ”karac obiÄno biva komiÄki feminiziran, veÄ su uklopljeni u mikrozajednicu kao njen integralan i integrativan deo. TakoÄe, i lezbejski ljubavni trougao može da ukliza u ne suviÅ”e skandalozan dramaturÅ”ki horizont oÄekivanja, uz Äisto narativno zanimanje za ishod intrige koja Äe Älanica te emotivne geometrije ostati kratkih rukava. Najjednostavnije reÄeno, u istoriji srpskog filma svakako Äe se pamtiti to Å”to gej likovi u Keltima deluju prirodno i ne Å”trÄe u odnosu na svoje okruženje š¤©.
Koliko je film Kelti (umereno) kvir, toliko je i ženski ili programsko feministiÄki sa lepom merom. Prehvaljeni roman Uhvati zeca Lane BastaÅ”iÄ, primera radi, u pokuÅ”aju radikalne interpretacije drugaÄijeg ženskog iskustva, zapravo u velikoj meri deluje segregacijski u odnosu na mejnstrim ili muÅ”ku publiku. To se deÅ”ava, pored ostalog, zbog isforsiranog insistiranja na perpetuiranju menstruacije kao sinegdohe ženskog autorstva. Menstruacija kao fluid razlike kod Milice TomoviÄ ne potura se gledaocu āpodnosā kako bi ga (kvazi)brehtovski osvestila o druÅ”tvenim nepravdama, veÄ se pojavljuje samo jednom kao motivacija za tinejdžerski bes. Bez potrebe igre na kartu radikalnog Å”oka, glavna glumica se uvodi preko scene masturbacije da bi do kraja filma ostala u nervoznoj volji za nedostajuÄom seksualnoÅ”Äu, Å”to gotovo doÄe kao duhovna a ne iskljuÄivo telesna potraga šš». DrugaÄiji, senzualistiÄki naÄin poimanja stvarnosti diskretno je predoÄen i putem tematizacije zainteresovanosti ženskog deteta za miris tela.
TOP 20 NAJTRAŽENIJIH naslova tokom NOÄI KNJIGE ššš
Jelenu ÄokiÄ Äesto viÄamo sa devojkama na filmu, i to njenoj glumaÄkoj harizmi ā ovoga puta pojaÄanoj i maskulinim naramenicama ā mnogo dobro stoji. Sjajan je i dosad malo poznati Jovan BelobrkoviÄ u zblanuto poletnoj izvedbi bivÅ”eg neonaciste a trenutnog pankera i anarhiste. Deca glumci su priliÄno dobri, ali viÅ”e kao proizvod uspeÅ”no odraÄene kreativne radionice. Njihova funkcija, meÄutim, nije toliko znaÄajna (osim na par mesta, pre svega u predoÄavanju geneze klasnih i kulturoloÅ”kih razlika) da bi joj se dalo toliko prostora. Nije posebno narativno originalno ni to Å”to se na kraju priÄe deÄak uspinje u panoramsku perspektivu (neponovljivo je Vendersovo i Handkeovo Nebo nad Berlinom), možda samo da bi se citiralo jedno od Äestih filmskih reÅ”enja (kao Å”to se DragojeviÄ i KovaÄeviÄ na svoje naÄine poigravaju koriÅ”Äenjem nebeske perspektive), ali s druge strane u metanarativnom tumaÄenju to uvek može da bude izazovno š§.
Kelti nisu remek-delo radikalne kvir inspiracije, ili bizarno osvežavajuÄe na-strane a ipak angažovane poetike, poput Života i smrti porno-bande Mladena ÄorÄeviÄa, ali jesu veoma znaÄajni kao jedan od prvih srpskih mejnstrim-kvir filmova. Spoj prividnih suprotnosti ukazuje na dejstvenu putanju naÄina reprezentacije marginalizovanih identiteta i na mudro opredeljenje za pokuÅ”aj suživota u strateÅ”koj simbiozi. Dovoljno za uvrnutu utopijsku projekciju nebesa nad Srbijom pod kojima zaista nije loÅ”e biti Äovek, ili āorthodox Celtā š.
SPAS: Mocart kugle ipak ne idu u istoriju! š„³š„³š„³š
Zbog VEÄE VAKCINACIJE ANGAŽUJU se KLOVNOVI š
Autor: redportal.rs
