PSIHOLOGIJA: Vaše srce se sinhronizuje sa svim ostalim ljudima koji gledaju film, pa čak iako vi ne gledate 🥰

Osećamo isto čak iako se ne vidimo 💗

Već duže vreme istraživači su pretpostavljali da su naše psihološke karakteristike direktno povezane sa onim što mi slušamo i gledamo. Da li je u pitanju horor film ili dobra komedija, naše srce menja ritam kucanja, a naše disanje se prilagođava našoj moždanoj aktivnosti. Upravo taj fenomen delimo sa svima oko nas sa kojima posmatramo film.

Međutim, sada je nova studija otkrila nešto posve čudno. Naši otkucaji srca se sinhronizuju sa ostalima koji gledaju film ili ga slušaju, čak iako to radimo u totalno različito vreme i na različitim mestima.

Kako objašnjava glavni autor studije Lukas Para, profesor sa Univerziteta New York:

Postoji veliki broj naučnih radova koji jasno pokazuje da se ljudi tzv. sinhronizuju jedni sa drugima - ali uvek je to bilo pod premisom da određenu aktivnost činite zajedno i na jednom mestu. Ono što smo mi otkrili je da je fenomen daleko veći i sveobuhvatniji, i samo praćenje priče i procesuranje stimulusa će izazvati iste reakcije u aktivnosti srca kod ljudi. Činjenica je da je kognitivna aktivnost ta koja aktivira rad srca.

Rezultati su objavljeni u naučnom časopisu Cell Reports, od strane koledža Njujork, podržanog od strane Paris Brain Institute i Inserm.

Da bi pokušali da razumeju kako kognitivna aktivnost utiče na naše srce, istraživači su postavili dva eksperimenta. U prvom, 27 volontera slušalo je audio knjigu dok im je rad srca meren elektrokardiogramom (EKG). Tokom svih obrta i promena u priči, rad srca učesnika se menjao sinhronizovano, i veoma često u isto vreme tokom trajanja priče. Većina učesnika je imala i prosečan srčani ritam sinhronizovan, što ukazuje da je priča direktno i u isto vreme menjala njihovu psihologiju, kao i da su promene u pričama imale isti efekat na njih.

Veliki broj istraživanja koji je urađen na ovu temu pretpostavio je da je ovo samo emocionalna reakcija - strašne priče nas plaše, humor izaziva smeh itd. Stoga istraživači su morali da istraže da li je emocija u korenu reakcije? To je urađeno tako što je učesnicima eksperimenata pušten najobični instrukcioni video. U saglasju sa prvim eksperimentom, njihova srčana aktivnost menjala se manjala sinhrono u određenim trenucima - uprkos tome što u videu nije postojao nikakav emocionalni aspekt niti prostor za stvaranje emocionalne aktivnosti. Efekat se uvek ponavlja kada su učesnici sa pažnjom posmatrali, kada su učesnicima naučnici odvukli pažnju efekat se nije događao.

U drugom eksperimentu, naučnici su otkrili da oni koji obraćaju najviše pažnje (mereno time koliko su tačnih odgovora uspeli da daju o tome što su gledali) imaju najveću stopu sinhronizacije u promenama rada srca.

Takođe isti eksperimenti su urađeni i na ljudima u vegetativnom stanju i utvrđeno je da nemaju efekta (naravno), ali da odmah nakon povratka u svesno stanje efekat se pojavljuje što ukazuje da je odista sve povezano sa aktivnošću uma.

Ovom serijom eksperimenata jasno je pokazano da svest i rekacija na vizuelan i auditorni stimulus, ima direktnu vezu do srca i pluća, kao i da izaziva isti efekat u radu srca i disanja kod svih ljudi - pa čak iako nisu zajedno.