Poslovica je kratka izreka koja izriče životnu mudrost ili mudru misao. Ovo ponekad može biti stilski naglašeno, ironično ili duhovito, dok može biti i u rimi. Poslovice su karakteristične za svaki jezik i sve kulture. Prve pisane nalaze se već u Bibliji među mudrostima Starog zaveta.

Neke poslovice su tokom vremena doživele promene. Svima je poznata poslovica:

Čist račun, duga ljubav.

Nekada je pak ona glasila ovako 👭:

Čist račun, dobri prijatelji.

Ovo nije jedini slučaj. I sledeće poslovice imale su drugačiji oblik:

Podoban podobna traži.

A danas je:

Sličan sličnoga traži. / Sličan se sličnome raduje.

Umesto čekić, nekad se govorilo mlat - od glagola mlatiti, te je "biti između čekića i nakovnja" glasilo "biti među nakovalnjom i mlatom".

Navedene poslovice povezuje to što im se značenje nije promenilo. Međutim, postoje i one koje su promenom dobile i drugo značenje. Tako se govorilo:

Mi o vuku, a vuk među jagance.

U ovom obliku poslovica se više tumači ovako: dok mi razgovaramo o svom neprijatelju umesto da nešto uradimo, on uništava našu svojinu. Danas se pak ona odnosi na situaciju kada se osoba o kojoj se priča, bila prijatelj ili neprijatelj, neočekivano pojavi:

Mi o vuku, a vuk na vrata.

Još veću pažnju privlače nekadašnje poslovice koje su danas dale više njih:

Vino je često zercalo uma.

Ovoj poslovici po strukturi odgovara današnja:

Oči su ogledalo duše.

Dok joj je značenjski bliska:

Što trezan misli, to pijan govori.

Ovo znači da čak i kada se neka poslovica izgubi, narod teži da njenu ideju jezički fiksira na neki drugi način. I tako ona putuje kroz vreme. 🤓

pročitajte još

NAJDUŽA REČ u srpskom jeziku?

pročitajte još

Kako je izgledala MOLBA U 18. I 19. VEKU? 🧐

pročitajte još

Da li biste umeli da kažete HVALA u 18. I 19. VEKU? 🤗

Autor: redportal.rs