Umberto Eko (Umberto Eco) je bio italijanski pisac, istoričar, filozof, estetičar,  semiolog i teoretičar književnosti. Eko je rođen 1932. u Aleksandriji u Pijemontu, u Kraljevini Italiji.

Njegovi roditelji su se zvali Đulio i Đovana, a njegov otac je učestovao u tri rata boreći se na italijanskoj strani. Prezime Eko preuzeli su kao akronim za ex caelis oblatus što može da znači dar od Boga.

Za vreme Drugog svetskog rata otišao je sa majkom u brda Pijemonta kako bi se sačuvali od ratnih katastrofa.

Njegovi roditelji nisu bili protiv obrazovanja, te je na nagovor oca otišao na studije prava u Torino, međutim, prekida ih i prelazi na studije srednjovekovne filozofije i literature. Doktorirao je 1956. na temu o Tomi Akvinskom.

Dok je predavao na univerzitetu uporedo je bio zaposlen i na italijanskoj državnoj televiziji (RAI). Poznavaoci dela Umberta Eka kažu da su na njegov stvaralački rad uticali njegovi prijatelji slikari, pesnici i muzičari koje su kolokvijalno zvali avangardisti.

Po izdavanju svoje druge knjige Razvoj srednjovekovne estetike izgubio je posao u RAI. Svoje finansije zbog gubitka posla u RAI nadomestio je brojnim predavanjima po raznim univerzitetima jer je postajao sve popularniji.

Napisao je mnoga značajna dela, od kojih su najpoznatiji: Ime ruže, Fukoovo klatno, Ostrvo dana pređašnjeg, Baudolino, Tajanstveni plamen kraljice Loane, Praško groblje, Nulti broj.

Od 1971. bio je redovni profesor estetike vizuelnih komunikacija i semiologije na Univerzitetima u Torinu, Milanu, Firenci, Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, Jejlu i gostujući profesor na mnogim fakultetima.

Od 1962. je u braku sa Renatom koja je istoričar umetnosti sa kojom ima dvoje dece.

Njegov najpoznatiji roman je Ime ruže, filozofsko-detektivski roman postao je jedan od najčitanijih i najprevođenijih romana.

Izdvajamo nekoliko Ekovih citata:

O Bogu:

Kada čovek prestane verovati u Boga, to ne znači da je prestao verovati u bilo šta. On onda veruje u svašta.

O poslanicima:

Bojte se poslanika i onih koji su spremni da umru za istinu, jer po pravilu zbog njih mnogi drugi umiru sa njima, često prije njih, a ponekad i umjesto njih.

O ljubavi:

Šta je ljubav? Ne postoji ništa na svetu, ni ljudsko ni đavolje, ništa drugo, što smatram većim osumnjičenikom od ljubavi, jer ona prodire u dušu više od bilo čega. Ne postoji ništa što toliko ispunjava i veže srce kao ljubav. Zbog toga, ako ne posedujete oružje kojim je možete ukrotiti, duša kroz ljubav uranja u duboku bezdan.

Preminuo je na danšnji dan, 19. februara 2016.

IZVOR: TW / Al Jazeera Balkans 

pročitajte još

Aleksa Šantić: Borac za slobodu i romantik

pročitajte još

Koju dinastiju je podržavao Radoje Domanović?

pročitajte još

MILAN RAKIĆ - PESNIK, DIPLOMATA, DOBROVOLJAC

Autor: redportal.rs