Prva decenija 20. veka je bila nešto nemirnija nego raniji periodi, bar za najveći deo čovečanstva. U njoj je došlo do sukoba između Rusije i Japana, dok su se napetosti u našim krajevima povećavale usled carinskog rata između Srbije i Austro-Ugarske. Ipak, kada je zapadna Evropa u pitanju, njeni žitelji su i dalje živeli mirno i bezbrižno.
Takav je slučaj bio i u Beču, u koji su se u roku od svega nekoliko godina doselila i dvojica umetnički nadarenih mladića, žarko želeći da upišu neku dobru umetničku školu, što bi ih spasilo siromaštva. Ime momka koji je došao iz Pehlarna bilo je Oskar Kokoška, dok se mladić koji je došao iz Linca zvao Adolf Hitler.
Foto: Behrouz Mehri-AFP-Getty Images/nepoznato
SLIKA: Rad Adolfa Hitlera iz 1911. godine
Kokoška je na nagovor jednog svog nastavnika aplicirao 1904. za mesto u Umetničkoj školi (Kunstgewerbeschule) u Beču, koji je danas poznat kao Univerzitet primenjenih umetnosti. Ova ustanova je bila karakteristična po tome što su joj predavači bili neka vrsta alternative na tadašnjoj kulturnoj sceni, koji su se zalagali za promene u tadašnjem glavnom toku. Svakako, prepoznavši Kokoškin talenat, komisija ga je odmah primila i propisala redovnu školarinu, tako da je od tog trenutka njegova umetnička karijera sve vreme išla uzlaznom putanjom.
Međutim, Hitler je imao više ambicije, tako da je 1907. izašao pred komisiju prestižne i tradicionalnije orijentisane Akademije lepih umetnosti. Istina, prvi krug selekcije je prošao, ali je u drugom bio odbijen. Naime, komisija je smatrala da ovaj mladić nije dovoljno nadaren za umetnost, pa su ga čak uputili da pokuša da upiše arhitekturu. Nažalost, mladi Hitler to nije mogao, budući da nije završenu srednju školu.
Foto: wikiart/javno vlasništvo
SLIKA: Kuća na jezeru sa planinama, Adolf Hitler (1910)
Susret sa ovom realnošću je za Hitlera, po njegovim rečima kasnije, bio prilično bolan. Do te mere se nije mirio s tim da je aplicirao i 1908, ali je ponovo bio odbijen. U to vreme mu je i majka umrla, što ga je ostavilo bez primanja, tako da za njega počinju problematičniji periodi u životu. Loša finansijska situacija ga je dovela do tačke da je u jednom trenutku morao da se preseli u sklonište za skitnice.
Međutim, upornog Hitlera to nije odvojilo od umetnosti, tako da je nastavio da slika, dan za danom, sa rešenošću koja bi se graničila sa fanatizmom. Tada je došlo do određenog preokreta koji je sam napravio, jer su njegove slike (uglavnom kopije bečkih razglednica) počeli da kupuju razni ljudi - od lokalaca, preko turista i raznih radoznalaca koji su tu bili poslom.
Tako je Hitlera, pomalo neobično, od potpune propasti spaslo njegovo slikarsko umeće, u kojima su obični ljudi videli izvesnu vrednost. Ipak, činjenica da ga je umetnički svet odbio je mladog Hitlera sve više okretala ka politici, dok je sve one koji su u to vreme bili uspešni gledao sa prezirom. Po svemu sudeći, i Kokošku.
Foto: Wikipedia.org/javno vlasništvo
SLIKA: Nevesta vetra, Oksar Kokoška (1914)
Prvi svetski rat je na sličan način dočekao obojicu mladića, mada je Kokoška već bio relativno poznat u bečkim umetničkim krugovima, za razliku od Hitlera. Zapravo, obojica su bili učesnici u ratu, ali su preživeli. Nakon rata, međutim, Kokoška je nastavio da gradi svoje slikarsko ime, putujući po svetu i učeći nove stvari, dok je Hitlerov put manje-više svima poznat. Ali, nije se sve na tome završilo.
Kokoška nije blagonaklono gledao na uspon Hitlera i nacista do kojeg je došlo tridesetih godina. Zapravo, jedna od prelomnih godina za njega je bila 1934, kada je morao hitno da se skloni iz Beča. Razlog je bio jednostavan - njegovu umetnost Hitler lično je već proglasio za degenerisanu, što je značilo da predstavlja opasnost po napore nemačkog naroda. Tako se Kokoška našao u grupi umetnika koji su proglašeni za političke neprijatelje zbog svojih dela.
Spasavajući se mogućeg hapšenja, ovaj umetnik se preselio u Prag, gde je upoznao i svoju buduću suprugu, Oldu Palkovski. Nacisti ga međutim, nisu zaboravili, tako da je 1937. godine veliki broj Kokoškinih radova konfiskovan uz objašnjenje da se radi o degenerisanoj umetnosti. Kokoška je uzvratio na ovo slikajući sliku karakterističnog naziva - Autoportret degenerisanog umetnika.
Nažalost, ovakve njegove akcije nisu bile dovoljne da uspore ekspanziju Hitlerove vlasti, tako da je od ovog suparnika iz mladosti morao da se sklanja ponovo. Naime, 1938. godine kada je nemački napad na Čehoslovačku već bio više nego izvestan, Kokoška je shvatio da će morati ponovo da beži, tako da se sa suprugom sklonio u London.
Iako u teškom materijalnom stanju, Kokoška je i iz Engleske nastavio sa žestokim kritikama nacističkog režima i posebno Adolfa Hitlera, na način koji mu je bio najbliži - preko karikatura i umetnosti. Najpoznatija slika iz ovog perioda ustvari jeste Crveno jaje, u kojem se Kokoška ismejao Adolfu Hitleru i Benitu Musoliniju, prikazujući ih na groteskan način.
Foto: wikiart/nepoznato
SLIKA: Crveno jaje, Oskar Kokoška (1941)
Ipak, kada je Hitler u pitanju, Kokoška se nije vodio prevelikom mržnjom, o čemu svedoče i njegove reči o ovom dugom neprijateljstvu.
- Velika je šteta što Hitler nije prošao komisiju na Akademiji lepih umetnosti, a ja jesam. Da jeste, on bi samo postao loš slikar, a da sam ja bio odbijen, postao bih razuman političar, tako da bi svet bio pošteđen velikih patnji - rekao je jednom prilikom.
I danas postoje kritičari koji se ne slažu sa ovom ocenom Kokoške, smatrajući da je Hitler zaslužio da prođe prijemni ispit za bečku akademiju. Da li bi to svet spasilo dolaska nacista na vlast u Nemačkoj, međutim, komplikovanije je pitanje.
Stvar je u tome što je nezadovoljstvo Nemaca posle Prvog svetskog rata svakako bilo veliko, tako da bi se po svoj prilici pojavio neko ko to nezadovoljstvo kanalisao, sve i da Hitler nije ušao u politiku.
Da li bi taj neko bio gori ili bolji od Hitlera za Nemačku i ostatak čovečanstva, već je pitanje na koje nije moguće dati odgovor.
Hitler, Staljin i Tito ŽIVELI U ISTOM MESTU
Greta Garbo: BISEKSUALKA I MILJENICA ADOLFA HITLERA
Autor: Marko Radovabnović
