Srbi kojima istorija neće oprostiti

Zvučaće neverovatno, ali najveći ustaški krvnici bili su Srbi. Maks Luburić, upravnik logora Jasenovac poreklo vuče od familije iz doline reke Pive na severu Crne Gore. On je dobro znao svoje poreklo ali to mu očigledno ništa nije značilo.

Miroslav Filipović bio je poznat kao "fra sotona" zbog masovnih zločina na Srbima u okolini Banjaluke. Majka mu je bila Srpkinja, iz familije Radulovića dok je očeva familija promenila veru i iz pravoslavlja prešla u katoličanstvo. Dok je bio upravnik Jasenovca ubijeno je između 20.000 i 30.000 logoraša, najvećim delom Srba.

Ante Pavelić je pojedinim Srbima gledao kroz prste a jedan od njih je bio i Milan Uzelac. Milan odnosno Emil, kako njegovo ime zvuči na Nemačkom jeziku bio je Srbin rođen u Komarnom ali njegova porodica poreklo vodi iz Vrhovina u Lici.  Sam je isticao da je pravoslavac ali to ga nije sprečilo da  služi Paveliću. Poglavniku krvniku pomaže da NDH dobije ratno vazduhoplovstvo.  Pre toga bio je komandant vazduhoplovstva Države Srba, Hrvata i Slovenaca.

Bio je i komandant i vazduhoplovnih snaga Austrougraske.  Ustaški pokolji nad Srbima nisu sprečili počasnog generala NDH da svoj 75. rođendan svečano proslavi u Zagrebu i tom prilikom okupi bivše kolege iz vremena Prvog svetskog rata. Nije digao glas zbog genocida nad njegovim narodom. Umro je posle rata i sahranjen u Zagrebu.

Svetozar Borojević, fon Bojna, bio je najuspešniji austrougarski vojskovođa. Rođen je nedaleko od Kostajnice, u srpskoj pravoslavnoj porodici, od oca Adama i majke Stane. Uoči Prvog svetskog rata Hrvati Frankovci su razorili grob njegovog oca na pravoslavnom groblju u Petrinji. Iz familije njegovog oca u Jasenovcu je ubijeno 35 Borojevića dok je su familije njegove majke u logoru smrti nastradala 24 člana.

On je dosegao čin feldmaršala, i do kraja je ostao veran Austrougarskoj. Sačuvana su pisma iz kojih se može zaključiti da je sebe doživljavao kao Hrvata.  

Poslednji u nizu Srba koji su se odrodili od svoje vere i naroda je Jovan Divjak. On je kao rođeni Beograđanin služio na mestu zamenika načelnika Glavnog štaba vojske Bosne i Hercegovine. Završio je 12. klasu Vojne akademije u Beogradu, kurs za komandanta bataljona, Komandno-štabnu akademiju i Ratnu školu. Školovanje je upotpunio i diplomom Štabne škole francuske vojske. Raspad Jugoslavije dočekao je na dužnosti oficira u štabu Teritorijalne odbrane u Sarajevu. Postao je brigadni general Armije BiH i pomoćnik načelnika Glavnog štaba vojske Bosne i Hercegovine. Propagandna mašinerija iz Sarajeva ga je koristila kao dokaz da se i Srbi bore za celovitu Bosnu i Hercegovinu.

Teritorijalnoj odbrani BiH je predao oružje koje je istog trenutka okrenuto prema Jugoslovenskoj narodnoj armiji koja se povlačila iz Bosne i Hercegovine. Vojni sud ga je 1991. osudio na 9 meseci zatvora zbog predaje oružja ali je kaznu izbegao napustivši tada još legitimnu vojsku. On je jedan od optuženih za napad na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici i masakr nad vojnicima koji su se povlačili po unapred postignutom dogovoru.

Tvrdio je da nad Srbima u Sarajevu nije počinjen masovni zločin već da su oni stradali od artiljerijske vatre svojih sunarodnika sa okolnih brda.

Autor: redportal.rs