Posledice kuge (crna smrt) koja je harala svetom u 14. veku osećaju se i danas u ljudskoj populaciji - navode naučnici.
Prva studija koja je analizirala DNK kostiju starih više vekova pronašla je mutacije koje su pomogle ljudima da prežive kugu. Crna kuga je jedan od najvažnijih, najsmrtonosnijih i najgorih trenutaka u ljudskoj istoriji. Procenjuje se da je ta bolest usmrtila 200 miliona ljudi.
Naučnici pretpostavljaju da je uticaj kuge bio tako veliki da je mogao da oblikuje ljudsku evoluciju. Zato su analizirali DNK iz zuba 206 drevnih kostura kako bi precizno datirali ljudske ostatke pre kuge, tokom pandemije te nakon nje.
Analiza je obuhvatila i kosti iz masovne grobnice Ist Smitfild u Londonu u kojoj su sahranjene žrtve kuge. Rezultati studije objavljeni u časopisu Priroda pokazuju mutacije gena zvanog "ERAP2". Osobe koje su imale sreću da imaju prave mutacije tog gena imale su 40% izgleda da prežive kugu.
Profesor Luis Bareiro sa Univerziteta u Čikagu objašnjava da je "posao" gena da proizvodi proteine koji "seckaju" invazivne mikrobe,a njegove deliće pokazuju imunološkom sistemu kako bi ga pripremio da prepozna i neutrališe "neprijatelja". Taj gen dolazi u različitim verzijama - neke od njih deluju dobro, a druge ne, a pojedinac nasleđuje kopiju od svakog roditelja.
- Preživljavanje od 40% najjača je selektivna posledica do danas pronađena u ljudskoj vrsti - ističe profesor Bareiro.
Oni koji su preživjeli kugu preneli su na decu te korisne mutacije pa su one tako postajale sve učestalije.
- Vidimo povećanje od deset odsto kroz dve do tri generacije, reč je o najsnažnijoj selekciji u ljudskoj vrsti do danas - ističe evolutivni genetičar Hendrik Poinar sa Univerziteta "Mekmaster".
Rezultati su potvrđeni savremenim eksperimentima uz korištenje bakterije kuge Jersinia pestis. Uzorci krvi ljudi sa korisnim mutacijama bili su sposobni da se odupru infekciji za razliku od uzoraka onih koji nisu imali tu mutaciju.
Problem ovih spasonosnih mutacija gena je taj što su povezane sa autoimunim bolestima kakva je na primjer Kronova bolest (upala crijeva) - pa ono što je pomoglo precima da prežive pre 700 godina može da šteti zdravlju današnjeg čoveka. I druge istorijske sile ostavljaju tragove na DNK.
- Otprilike jedan do četiri odsto modernog ljudskog DNK dolazi od predaka koji su se mešali sa neandertalcima i to nasleđe utiče na sposobnost čoveka da odgovori na razne bolesti - navode naučnici.
Stanje Brusa Vilisa je sve gore: Porodica se nada čudu 💞
Autor: redportal.rs
