Mirjana Dragičević žrtva je zločina muslimanskih ratnih jedinica tzv. Armije RBiH, koje su 28. decembra 1992. godine upale u njeno selo, Donju Bioču sarajevske opštine Ilijaš, i tu izvršile zločine. U momentu ubistva, Mirjana Dragičević je imala samo 9 godina. Jedna je od prvih žrtava mudžahedina u BiH.
U rano jutro 28. decembra 1992. godine jedinice 2. bataljona Sedme muslimanske brigade Armije RBiH, probijaju liniju fronta, i upadaju u selo Donja Bioča. Odmah na ulasku u selo ubijena su dva srpska civila: Lenka Skoko i Nikola Mićić, a ranjena je Milojka Draškić, a zatim je krenulo paljenje srpskih kuća.
U dvorište Dragičevića upala su tri muslimanska vojnika Sedme brigade Armije RBiH, jedan beloputi i dva tamnoputa vojnika. Imali su poveze preko glava. Brat Mirjane, Janko Dragičević, star 6 godina, je ostao u kući, sakriven ispod kreveta, dok je Mirjana sa svojom majkom Radmilom Dragičević došla do kućnih vrata, jer su Mirjanina baka i bakina sestra jaukale u dvorištu.
Muslimanski vojnici Armije RBiH su uhvatili malu Mirjanu i odveli je u kuhinju. Tu su je silovali sva trojica, i dok je prvi vojnik silovao bila je svesna, dozivajući majku, koja joj nije mogla pomoći. Muslimanski vojnici su naterali Radmilu Dragičević da gleda silovanje maloletne ćerke. Nakon silovanja muslimanski vojnici su pucali iz vatrenog oružja u silovanu devojčicu Mirjanu, koja je preminula, a zatim su pucali u njenu majku, i teško je ranili.
- Moja ćerka je bila u crvenoj trenerci, ja sam je obukla. Nju kada su uhvatili i odvojili od mene, ona je vrištala, plakala... Kada su počeli da je skidaju isto je jaukala, vrištala je, plakala... Ja joj nisam mogla pomoći... Zvala me "Mama, mama", ali ja joj nisam mogla pomoći, oni su me držali – priča Rada, a u glasu joj odzvanja prevelika bol.
Isti dan u selo Donja Bioča ušli su vojnici Republike Srpske, koji su razbili muslimanske jedinice Armije RBiH, pa je Radmila Dragičević prebačena u Beograd na VMA, na operaciju.
Mirjana Dragičević je prvobitno sahranjena na crkvenom groblju u obližnjem Ilijašu. Majka Radmila, koja se mesecima oporavljala u bolnici, nije prisustvovala toj sahrani. Zbog skrnavljenja groba, na zahtev majke, posmrtni ostaci su 5. septembra 2012. godine prebačeni na groblje u Sokocu, u sklopu memorijalnog kompleksa Vojničkog groblja Mali Zejtinlik, a sahrana je bila na njen rođendan.
Autor: redportal.rs
