Solarni paneli će uskoro biti lansirani u svemir, ali ne da obezbede struju za satelite ili za svemirske misije ka drugim planetama, nego da testiraju praktičnost sakupljanja i generisanja solarne energije u električnu i potom njenog slanja zrakom nazad na Zemlju. Planira se lansiranje prototip u orbitu 2023. godine.
Bez obzira koliko tmurno bilo mesto na kome živite i koliko malo sunca dobija godišnje, uvek postoji jedno mesto koje maksimalno sunčano tokom cele godine - nalazi se tačno 100 kilometara iznad vas. Decenijama ova ideja stvarala inspiraciju kod mnogih naučnika da osmisle način kako da postave solarne panele u svemiru i, sa druge strane, kako generisanu energiju da pošalju nazad na Zemlju. Ideja je obrazložena još dvadesetih godina 20. veka, dok je prva konkretna tehnička studija objavljena 1968. Ako nema oblaka koji bi ometali transport i ako bi se paneli smestili dovoljno visoko da se izbegne Zemljina senka - paneli bi bili sposobni da sakupljaju sunčeve zrake 24 sata dnevno.
Mecene Univerziteta CALTECH Donald i Brigita Bren verovali su u ovu ideju toliko snažno, da su donirali (anonimno) više od 100 miliona dolara Univerzitetu da do kraja istraži sve mogućnosti Space Based Solar Power Project (SSPP) kako se inače i naziva ceo projekat. Bren porodica nema nikakve komercijalne interese niti je investiror, učinili su ovo iz čiste darežljivosti. Kako je objasnio profesor Ali Hajimiri sa Univerziteta CALTECH:
Zaista žele da promene svet, i zaista vide projekat kao šansu da naprave trajnu promenu na bolje na celoj našoj planeti - usput generišući veliki broj novih tehnologija koja će imati uticaj na sve od bežičnog punjenja, komunikacija i detekcije.
Njihova donacija je bukvalno pokrenula ceo projekat, ali i dalje ostaje veliki broj pitanja u kontekstu da li bi ideja bila isplativa u poređenju sa konvencionalnim tehnologijama baterija i sličnih jedinica za čuvanje energije koja se proizvode na Zemlji.
Kada se elektricitet proizvede u orbiti mora se transportovati nazad na Zemlju, što SSPP planira da učini sistemom radio-frekventne električne struje. Ovakav zrak koji bi se poslao u stanicu na Zemlji, morao bi biti uhvaćen i odmah prebačen nazad u elektricitet (sa nešto gubitaka) pre no što bude spreman za korišćenje.
Početni prototipi biće dimenzija 1,8m x 1,8m i težine oko 4 kilograma. Konverzija u radio frekvencije je integrisana u solarne ćelije i na taj način se izbegava koncentrisanje energije u jednu centralnu tačku.
Veliki broj satelita ima i veće solarne panele, tako da znamo da je tehnički izvodljivo. Ipak, i dalje je ceo poduhvat veoma skup. Samo osobu da pošaljete u osobu košta vas 250.000 dolara.
Pored tehničkih problema sa kojima se projekat suočava, imaće još problema. I da niste teoretičar zavere, zabrinuće vas ideja da se u grad puca sa zrakom koji nosi velike količine energije. Pride, solarna energija bazirana na Zemlji ima moć da demokratizuje proizvodnju električne energije. Delovi populacije već mogu sebi da priušte postavljanje solarnih panela na krov. Time oni stiču nezavisnost od velikih kompanija i države. Solarna energija iz svemira ide u suprotnom pravcu, tu infrastrukturu mogu da osmisle, postave i održavaju samo velike kompanije i bogate države.
Sa druge strane, čak i da sama ideja nikada ne zaživi, pregršt tehnologija koje će se otkriti tokom projekta mogu biti same sebi dovoljno opravdanje da se naučnici u potpunosti posvete SSPP.
Autor: redportal.rs
