Žuej svi zovu Eli, te joj, kako kaže njena majka, to dođe ime u Srbiji. Njeni roditelji, majka Hong Đen (Melani) i otac Hua Đin Džu, u Osečini drže prodavnicu i zadovoljni su životom u našoj zemlji.
- Sedam godina živimo u Srbiji, došli smo iz DŽeđanga. Jedno vreme smo živeli u Požarevcu, a onda smo se doselili u Osečinu. Ćerka Eli je imala četiri godine kada smo došli ovde, sada ima 11 godina, a u septembru kreće u šesti razred. Kad smo tek došli, bilo je čudnih pogleda, ali ovde u Osečini je mnogo bolje - priča nam Elina majka Melani.
- Planiramo da ostanemo ovde, nećemo da se selimo. Eli ovde ide u školu, igra folklor, trenira odbojku, odličan je đak - dodaje Melani, koja je naučila da sprema i domaća jela.
Eli kaže da voli Srbiju.
- Od prvog razreda igram folklor. Dok sam išla u predškolsko, u učionici pored su deca igrala i meni se to dopalo. Rekla sam mami i tati. Igramo dosta koreografija, a meni se najviše dopadaju igre iz Leskovca. Putovala sam sa folklorom, bila sam u Bosni, Vrnjačkoj Banji, Banji Koviljači, na Kopaoniku... - nabraja ova vesela devojčica.
Dodaje da trenira odbojku tri godine, ali i da peva u školskom horu.
- Lepo mi je, deca su me lepo prihvatila, nemam nikakvih problema. Nije mi teško da učim na srpskom, govorim srpski i kineski jezik, a učim engleski i francuski - hvali se Eli.
Na pitanje šta najviše voli da jede, odgovara:
- Volim ćevape, kobasice, kupus, a slaninu obožavam!
- Sedam godina živimo u Srbiji, došli smo iz DŽeđanga. Jedno vreme smo živeli u Požarevcu, a onda smo se doselili u Osečinu. Ćerka Eli je imala četiri godine kada smo došli ovde, sada ima 11 godina, a u septembru kreće u šesti razred. Kad smo tek došli, bilo je čudnih pogleda, ali ovde u Osečini je mnogo bolje - priča nam Elina majka Melani.
