MIGRACIJA IZ AFRIKE: Zagonetka je REŠENA 🧐

Napokon znamo odgovor kako je homo sapiens stigao u svaki kutak planete Zemlje 🤓

Kojim putevima se homo sapiens kretao na svom putu iz Afrike u Evropu i Aziju u prethodnim milenijumima? Čini se da kako se klima menjala, tako su se i menjali životni uslovi, napredak je u mnogim mestima usporila pustinja, a na drugim mestima gusta šuma.

Tokom proteklih 12 godina, tim istraživača u okviru Istraživačkog centra 806 Naš put u Evropu otkrila je kompleksnu mrežu uticaja prirodnih uslova i inovacija koje su uticale na migracije. Nakon završetka ovog interdisciplinarnog projekta, istraživači su predstavili knjigu sa najvažnijim otkrićima pod vođstvom Univerziteta Bon i Keln.

Kolevka čovečanstva je Afrika, to je poznato već više od pola veka. Pre deceniju, naučnici su idalje predominantno diskutovali o ideju da je mala grupa homo sapiensa migrirala iz Afrike u Evropu pre oko 70.000 godina. Kroz anatomsku i intelektualnu superiornost, ova grupa je istisla arhaične lokalne populacije kako je napredovala, što je na kraju rezultiralo time da he Homo sapiens ostao jedini hominid na svetu.

Kako navodi paleobotaničar profesor dr Tomas Lit sa Univerzoiteta u Bonu:

Diskurs se dramatično promenio od onog trenutka kada je postalo jasno da su neandertalci učestvovali bar malim delom u genomu današnjeg čoveka. Genetika ne govori baš istu priču kao što je govori paleontologija ili arheologija.

Tim je stoga krenuo u istraživanje da bi bolje razumeo ovu posve konrtoverznu sliku, trudeći se da analizira informacije o prirodi i životnoj sredini, kao i podatke o ulozi praistorijskih kultura i njihove populacije. Istraživači su se fokusirali na različite vremenske periode, od nastanka modernih ljudi, njihovog širenja, ponovnom naseljavanju Evrope ledenog doba, neolitu i migracijama sedentarnih populacija.

Novi podaci pokazuju ne samo da je postojao migracioni talas, nego je više različitih populacija homo sapiensa iz Afrike izašlo i pratilo put od preko 5.000 kilometara ka Evropi i Aziji. Unapređeno radiometrijsko datovanje fosila homo sapiensa pokazuje da zemlja porekla homosapiensa nije samo istočna Afrika, nego i južna i čak severozapda Afrika. Vremenski period homo sapiensa sada ide u prošlost čak 300.000 godina.

BEZ KONKRETNIH DOKAZA ZA ZAPADNU PUTANJU

Do sada, nauka je pretpostavljala da su postojale dve moguće rute koje je moderni čevek mogao da iskoristi na svom putu ka Evropi. Zapadni, preko Gibraltarskog moreuza i istočni preko Levanta (Bliskog istoka). Uprkos tome što je najkraći put bio preko moreuza između Afrike i Španije, u poslednjih 12 godina istraživači nisu uspeli da otkriju nijedan dokaz o kulturnom kontaktu između Maroka i Iberijskog poluostrva niti dokaze o prelaku Gibraltara tokom Paleolita. Kako kaže Lit:

Ovo je jedno od najvećih pitanja u istoriji ljudskog naseljavanja zapadnog mediterana. Stoga ostaje nam samo Levant, koji je jedina stalna veza između Afrike i Azije. Kao takav on je ključan region za proučavanje migracija homo sapiensa.

Njegov tim je vršio ekstenzivna istraživanja u ovoj oblasti i otkrio da u različitim periodima istorije, nije bilo nikakvih fizičkih prepreka koji bi zaustavili kretanje ljudi:

Podaci ilustruju da je Levant mogao da bude idealan koridor kroz koji su se ljudi proširili u sve delove planete, jer nije postojala niti pustinja niti gusta šuma koja bi preprečila put migracijama.

U ovoj studiji, u trajanju od 12 godina, naučnici iz oblasti geonauka, arheologije, geodezije, etnologije i geografije zajedničkim snagama su dešifrovali zagonetku migracija prvih ljudi. Preko stotinu naučnika je učestvovalo na projektu i nekoliko stotina naučnih studija i radova je objavljeno.