Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović kaže da 2022. donosi dosta neizvesnosti i izazova, da su pred Srbijom uz nepoznanice u vezi sa daljim razvojem pandemije i izazovi rastuće inflacije i energetske krize, problemi u državnim preduzećima i drugi rizici, ali da postoje i neki dobri pokazatelji da bi ovi problemi mogli da se prebrode bez prevelikih potresa.

- Srbija u narednu godinu ulazi sa solidnim privrednim rastom, relativno stabilnim budžetom i visokim državnim investicijama. Na to da li će u 2022. da prevagnu dobra ili loša ekonomska kretanja svakako će u velikoj meri da utiču ekonomske politike koje će voditi vlada i NBS - rekao je Petrović za Novu.

Foto: redportal.rs/M.V

Korak u dobrom smeru napravljen je, kako kaže, time što su penzije i plate u javnom sektoru, ipak, ostale pod kontrolom, što je važno sidro za ekonomsku stabilnost.

- Kad se sve uzme u obzir, ima osnova za umereni optimizam - što bi značilo da će se tokom 2022. postepeno usporavati inflacija, sačuvati makroekonomska stabilnost uz umeren privredni rast od četiri do 4,5 odsto - rekao je Petrović.

Kaže da je za jednokratnu novčanu pomoć punoletnim građanima i dodatno penzionerima u 2020. i 2021. isplaćeno već oko 1,3 milijarde evra, da je za februar 2022. najavljena jednokratna pomoć svim penzionerima od 20.000 dinara, koja će koštati budžet novih 290 miliona evra.

- Dakle, ukupna neselektivna davanja građanima u ove tri godine iznosiće skoro 1,6 milijarde evra, što su ogromna sredstva - dodao je Petrović.

Smatra da je njihov ekonomski efekat na ubrzanje privrednog rasta i povećanje javnih prihoda minimalan, kao da takva neselektivna davanja podstiču ubrzanje inflacija.

Na pitanje kako ocenjuje meru zamrzavanja cena pet grupa namirnica i da li nam zbog toga prete nestašice tih artikala, kaže da ubrzanje inflacije u Srbiji ima veoma izraženu socijalnu dimenziju, jer su u poslednjih godinu dana najviše poskupeli hrana i energenti odnosno proizvodi na koje siromašniji građani troše najveći deo svog dohotka.

- To znači da siromašnija domaćinstva već sad trpe inflaciju od 10 do 15 odsto, iako je na godišnjem nivou rast svih cena u novembru bio 7,5 odsto. Međutim, socijalni problemi ne mogu se rešiti tako što će se narediti privredi da ne povećava cene. Tim pre što iza rasta cena osnovnih proizvoda, po svemu sudeći, ne stoji namera proizvođača da ostvare ekstraprofit već povećanje cena inputa - navodi Petrović.

Foto: unsplash.com/ Science in HD

Kaže da nestašica verovatno neće biti ukoliko zamrzavanje cena osnovnih proizvoda traje samo 60 dana.

- U tako kratkom roku proizvođačima bi trebalo da bude važnije da zadrže učešće na tržištu čak i po cenu eventualnih gubitaka. Međutim, ukoliko se ova mera produži, a cene inputa nastave da rastu, nije isključeno da će doći do nestašica - dodao je Petrović.

Takođe, kaže da je dosadašnja inflacija uglavnom bila globalni fenomen, koji je izazvan rastom cena nekoliko grupa proizvoda van kontrole domaće ekonomske politike, što se vidi po tome što i EU trenutno ima visoku inflaciju od 4,9 odsto, a u SAD od 6,2 odsto.

- Drugi važan indikator koji pokazuje da se inflacija može vratiti pod kontrolu je to što je bazna inflacija u Srbiji, dakle inflacija bez energije, hrane, alkohola i cigareta, ostala još relativno niska, na nivou od tri odsto. Da bi se rast cena zaustavio tokom 2022, potrebno je da vlada ide na što niži fiskalni deficit, da izbegava neselektivna davanja svim građanima ili svim penzionerima i da ne povećava vanredno plate u javnom sektoru. Iako su sva predviđanja trenutno nezahvalna, inflacija bi mogla na kraju 2021. i početkom 2022. da se kreće oko osam odsto međugodišnje, a ukoliko vlada i NBS budu vodile odgovornu ekonomsku politiku, rast cena bi do kraja 2022. mogao da se vrati na nivo od oko tri odsto -, rekao je Petrović.

Skreće pažnju i na to da su se sredstva iz budžetske rezerve koristila prethodnih godina za namene koje se nikako ne mogu podvesti pod nepredviđene okolnosti kao što su prirodne katastrofe ili izbijanje epidemije, i apostrofira kao najsvežiji primer odluku o povećanju isplate za prvo dete sa oko 100.000 dinara na 300.000 dinara.

pročitajte još

Evropska komisija: Rast privrede u Srbiji u 2021. godini viši od EU i Evrozone 📈

pročitajte još

Misija MMF: Zabeležen SNAŽAN PRIVREDNI OPRAVAK SRBIJE 📈💶

pročitajte još

APR: Privreda Srbije završila prošlu godinu uspešnije za 20% nego 2019. 📈

Autor: Tanjug