Zemljišta u Srbiji ugrožena su na razne načine, a da bi se sprečila dalja degradacija i njihova osnovna funkcija očuvala, potrebne su mere zaštite i održivog korišćenja, navodi se u zaključku Izveštaja o stanju zemljišta u Srbiji za 2018. i 2019. godinu, koji je danas objavila Agencija za zaštitu životne sredine.

Kao značajni negativni uticaji na zemljišta navode se širenje gradova, zagađenje poreklom iz poljoprivrede i industrije, zauzimanje zemljišta, fragmentacija pejzaža, mala diverzifikacija useva, erozija zemljišta i ekstremni vremenski događaji povezani sa klimatskim promenama.

Zaključeno je da osnovne funkcije zemljišta u Srbiji treba očuvati odgovarajućim merama održivog korišćenja, jer one imaju višestruki efekat.

- Smanjenje zagađenja poreklom iz industrije i neadekvatnog deponovanja otpada, manje intenzivne poljoprivredne prakse, zeleniji gradovi sa čistijom energijom i transportnim sistemima, zelenom infrastrukturom, mogu pomoći da zemljište bude održivije i zdravije - navodi se u zaključku Izveštaja.

Dodaje se da ne postoji jedno odgovarajuće rešenje za upravljanje zemljištem, te da optimalna strategija zavisi od lokalnih uslova koji snažno utiču na dinamiku svojstava zemljišta.

- Zemljište je lakše, i verovatno jeftinije, zaštititi i očuvati, nego povratiti njegova svojstva kroz mere sanacije i remedijacije. Iako je poželjno da se degradirana životna sredina obnovi, još je važnije da se spreči dalja degradacija - zaključeno je u Izveštaju.

pročitajte još

EKOLOGIJA JE DANAS POBEDILA: Shell mora da smanji emisiju štetnih gasova za 45%

pročitajte još

Devojke iz Gradiške osvojile 3.000 KM za realizaciju ideje o zaštiti životne sredine 🍀

pročitajte još

Bil Gejts kupio 100.000 hektara obradivog zemljišta

Autor: Tanjug