U intervjuu za Redportal.rs Čarls Kater otkrio je šta najviše voli u radu sa J1 studentima koji preko programa Work and Travel odlaze u Ameriku tokom leta da rade, da li je bolji čuveni New York Strip Steak ili leskovački roštilj, kao i uz koju srpsku pesmu lomi čašu u kafani 😅😎

Čarls Kater, Amerikanac kom je Fejsbuk grupa promenila život, došao je u Srbiju pre 11 godina. Tokom svog dvonedeljnog odmora u Srbiji shvatio je da ništa nije kako je čuo i očekivao. Odlučio je da se preseli u Srbiju, krene ispočetka i promeni sliku Srbije u svetu. Nakon 10 godina u Srbiji, dobio je počasno državljanstvo, za koji smatra da predstavlja najveću čast koja mu je dodeljena. 😏😎

View this post on Instagram

A post shared by Charles Cather (@cathercharles)

IZVOR: IG / @cathercharles

U intervjuu za Redportal.rs Čarls Kater je otkrio šta najviše voli u radu sa J1 studentima koji preko programa Work and Travel odlaze u Ameriku tokom leta da rade, da li je bolji čuveni New York Strip Steak ili leskovački roštilj, kao i uz koju srpsku pesmu lomi čašu u kafani. 😅😎

Ljudi koji te prate, a mnogo ih je, znaju odakle odluka da posetiš Srbiju. Koliko su se tvoji prvi utisci razlikovali od onoga što si očekivao da ćeš videti? 🧐

Totalno smo različiti. Ja sam iz centralnog dela SAD, iz države Ilinois, koja je prilično blizu centralne Amerike, veoma konzervativan deo, ako izuzmemo Čikago, koji je veoma liberalan. Sve što sam čuo o Balkanu, uopšteno, bilo je u vezi sa ratom. Rat u Bosni, rat u Hrvatskoj. Nešto tako je bilo u mojoj glavi. Kada bi me neko tada pitao, pre nego što sam došao u Srbiju 2010. godine, „Šta misliš o Srbiji? Šta je prva stvar koja ti padne na pamet?”, ja bih rekao rat. Zato što je to sve što mi čujemo. Bilo koje pominjanje Balkana obično je bilo u negativnom kontekstu. Nešto slično kao sa filmom Borat. Način na koji su uništili Kazahstan, zbog tog filma. 🙄 Jednostavno deluje kao da je taj deo sveta uvrnut. Tako da je ovo bilo nešto što sam očekivao da vidim.

IZVOR: YT / HdDvdMovies

Kada sam stigao ovde, bio sam oduševljen i drugačijom arhitekturom, prelepim starim zgradama, kafićima na otvorenom, ljudima koji se šetaju. Nebitno je da li je selo ili veliki grad, kafići su svuda puni, od jutra do večeri. Ljudi su bili prijateljski nastrojeni gde god da sam otišao. Moja zemlja je bombardovala Srbiju 1999. i očekivao sam da će ljudi da me mrze, baš kao i ono dvoje koje sam upoznao na Fejsbuku, na stranici Ja mrzim SAD. Očekivao sam da se ljudima neću svideti, a to je bilo potpuno pogrešno.😅 Stigao sam ovde 8. maja 2010. godine i bukvalno svaka osoba koju sam upoznao na svom dvonedeljnom odmoru bila je zainteresovana. Nisu mogli da veruju da sam Amerikanac, a bio sam i u manjim mestima, kao što su Elemir u Zrenjaninu i Melenci. Svi su me ugostili i hteli su da ostanem u njihovim domovima. Sjajna hrana, sjajna pića, kao što je rakija, i u svakoj kući u kojoj sam bio morao sam da pijem nešto. Mislio sam da je to ludost. Od toliko poseta bio sam pijan u ranim časovima. 😂 Sve je veoma drugačije. Bez veze je što dosta ljudi na Zapadu ima sliku da je Srbija naopaka zbog rata. Smešno je sve to kada sada pogledam unazad. 😏
Crkve su nešto što me je impresioniralo. Ima toliko starih crkvi, kao što je crkva u Raški, koja je iz 3. ili 4. veka. Sama činjenica koliko je Srbija stara, stara, stara me je oduševila. 😅 Mi ovde u Ilinoisu nemamo velike i stare zgrade jer smo novija zemlja. Kada bih sa prijateljima gledao neku zgradu, oni bi rekli: „Da, to je negde iz 1700. godine.” Ja bih bio u fazonu: „Šta? O moj Bože.”😂 Mislim, to je pre nego što je moja zemlja uopšte postojala. 😅

Impresivno je to kako si se za ovo vreme koliko si ovde upoznao sa srpskom istorijom i kulturom. Možeš li nam reći koja su to mesta i činjenice koje su te posebno iznenadile? 🤯

Mislim da bi bilo pogrešno ukoliko ja, kao Amerikanac, ne pomenem Zaboravljenih 500. Mislim da je to jedna neverovatna priča koja spaja 2 velike nacije zajedno i voleo bih kada bi o tome čulo mnogo više ljudi. Mislim na to kada je Draža Mihailović sa četnicima, ne želim da ulazim u politiku, samo hoću da kažem da je to neko ko je zaista organizovao tu evakuaciju američkih avijatičara koje su nacisti pogodili u centralnoj Srbiji. Oni su ti koji su im pomogli, sačuvali ih, nahranili i koji su pomogli da budu spaseni. Najveća misija evakuisanja Amerikanaca iza neprijateljskih linija, a niko ni ne zna za to u SAD. Nažalost, to je bilo nešto što su zataškali.
Onda, recimo, svi rimski carevi su rođeni na srpskom tlu. Živeo sam u Sremskoj Mitrovici i ispod celog grada je bio Sirmijum. Počeli su da kopaju negde kako bi iskopali put i naleteli na ruševine rimske prestonice. Mislim da je to fascinantno. 😲😂 To se u Ilinoisu ne događa.😅 Veoma zanimljivo. 😊
View this post on Instagram

A post shared by Charles Cather (@cathercharles)

IZVOR: IG / @cathercharles

Da li možeš da se setiš, i da nam opišeš, tačan momenat kada si sebi rekao: Ja ovde ostajem? 🧐😊

Ovde sam bio 2 nedelje i 1. put sam na srpsko tlo kročio 8. maja 2010. godine. Očekivao sam da ću se užasno provesti, iskreno. Očekivao sam da će me ljudi loše tretirati u ovom uvrnutom, užasnom mestu. Ali apsolutno sam sve zavoleo. 😏 Shvatio sam da želim da ostanem zbog kafića na otvorenom, života u svakom gradiću u kom sam bio i sela u kojima se ljudi svuda šetaju. Na trotoarima ima ljudi. Na srednjem zapadu, odakle sam ja, jug Čikaga, a i mnoga mesta ovde nemaju trotoare, ne vidiš često da se ljudi šetaju ili voze bicikla, svi su u kolima. Nema kafića na otvorenom. Manji gradovi u Americi su kao gradovi duhova jer su svi u kolima. Radio sam u gradu Čarlston i tamo se ljudi ne šetaju. Ukoliko vas ljudi vide da se šetate trotoarom, odmah pomisle da nemate auto ili vozačku dozvolu. Ljudi su u fazonu: „Zašto pešači?” Ne šetaju se naokolo ulicama sa svojom decom, ne sede u kafićima na otvorenom. Mi nemamo kafiće na otvorenom. To je stvarno bilo to. Jednostavno sam se ovde osetio živim i punim energije i volim život u gradovima Srbije. To je bilo to. To je bio momenat. 😎
View this post on Instagram

A post shared by Charles Cather (@cathercharles)

IZVOR: IG / @cathercharles

Šta za tebe predstavlja srpski pasoš koji si dobio prošle godine? 🤗

😏😅 Iskreno, to je bio najbolji momenat u mom životu. 😎 Sada, kada se osvrnem na svoj život, to je najveća čast koja mi je ikada ukazana. Sav se naježim kada pomislim na to. 😊 Da nisam ljutito odgovorio tamo nekom Srbinu na Fejsbuk stranici 2010. godine i da sam ignorisao tog dečka, gde bih bio danas? Da nije bilo tog momenta, Srbija danas ne bi bila deo mog života. To je bio momenat koji mi je promenio život. Onda sam počeo da pravim video-snimke i 10 godina kasnije Vlada Srbije je kontaktirala sa mnom i ponudila mi državljanstvo. Čak se nisam ni prijavio. Dali su mi počasno državljanstvo. Za mene je to značilo sve. I dalje mi znači sve. Svakom Amerikancu koga sretnem, kada me pitaju o mom životu, ja kažem da živim u Srbiji, imam srpsko državljanstvo, evo mog pasoša, ukoliko ga imam sa sobom ili ličnu kartu koju držim u džepu. 😁 Iskreno, to je najveća čast u mom životu. Ponosan sam na taj pasoš. 😊😏
View this post on Instagram

A post shared by Charles Cather (@cathercharles)

IZVOR: IG / @cathercharles

Znamo šta nas razlikuje, ali koja je kulturna sličnost između Srba i Amerikanaca? 🤔

Pa kada bih baš morao da odgovorim na ovo pitanje, i to kažem jer su ove zemlje dosta različite, rekao bih da je Srbija veoma mala u odnosu na SAD, tako da kada krenete da upoređujete Srbiju sa SAD, pomalo nije fer. 🤔 U Americi imamo veoma, veoma različite ljude, mesta, misli, proces razmišljanja itd. Ali generalno, rekao bih ljubav prema sportu. Srbija je veoma dominantna sportska nacija i uvek je tamo negde u ravni sa SAD. Svake godine mala zemlja Srbija, koja ima 7,5 miliona ljudi, može da se takmiči sa Amerikom, koja ima preko 330 miliona ljudi i jedna je od najbogatijih zemalja na svetu, sa najboljim objektima za treninge. Imate dobre gene u Srbiji. 😏😅 Tako da, rekao bih sport. I nepoverenje u vladu. Srbi su veoma nepoverljivi kada je vlada u pitanju, isto kao i u SAD. Dojadilo ljudima.😅 Onda, patriotizam. Srbi vole svoju zemlju, ali ne vole vladu. I Amerikanci. Imamo mnogo patriotizma između ove 2 nacije. 😏
View this post on Instagram

A post shared by Charles Cather (@cathercharles)

IZVOR: IG / @cathercharles

Posebno su zanimljivi tvoji intervjui sa Amerikancima koji trenutno žive u Srbiji. Da li je teško prilagoditi se životu u Srbiji? 🎙️😕

Nakon što sam napravio preko 1.000 video-snimaka o Srbiji, dobio sam mnogo poziva od stranaca koji su hteli da se presele u Srbiju ili koji su hteli da pobegnu iz nekog mesta i krenu ispočetka, kao i ja. Javljali su mi se stranci koji su bili u Srbiji i koji su hteli da pričaju sa mnom, a koje ja volim da slušam. Da li je bilo lako? 🤔 Meni jeste, ali ono što volim da kažem ljudima jeste da prvenstveno morate doći otvorenog uma i da stvari koje čujete, vidite i koje ćete doživljavati svakodnevno neće biti normalne, neće biti prijatne. Stvari koje su ovde uobičajene, tamo nisu.
U SAD ljudi su veoma, veoma prijateljski nastrojeni, pa možda čak i previše, a i previše su ljubazni. Na primer, u SAD, u supermarketu, ukoliko gledam u neki proizvod i neko prođe ispred mene, reći će: „Uh, izvinjavam se. Žao mi je zbog toga.” U Srbiji bih gledao u proizvod u Ideji, ili gde god, i neko će proće pored mene, i tek tako da stane ispred mene. I to me stvarno ljuti. Ali shvatio sam da ljudi u Srbiji ne govore stalno „izvinjavam se” kao u Americi. Tako neke stvari mogu biti frustrirajuće, ali za mene je bilo lako. Ja sam se lako prilagodio. Sa sigurnošču mogu da kažem da imam prijatelje u svakom manjem i većem gradu širom Srbije. Imam preko 35.000 pratilaca na Fejsbuku i upoznao sam hiljade ljudi na svojim putovanjima. Ali za neke ljude nije lako. Sve je do tebe. Po mom mišljenju, moraš imati ispravan stav uma, malo novca u banci da bi sve mogao da sprovedeš. Ne možeš bankrotiran da odeš u Srbiju i da očekuješ da napreduješ. 😅

Sve vreme govorimo o odraslim ljudima, a deca? Šta kažu tvoji prijatelji koji sada žive u Srbiji: koliko se odrastanje njihove deca razlikuje od njihovog odrastanja u Americi? 👧🏻👦🏻

Još jednom, veoma je teško porediti. Zato što Amerika ima preko 50 država, sa 50 različitih standarda, različitih nivoa bezbednosti itd. Ali generalno, Amerikanci koji žive u Srbiji i koji imaju porodicu vole što im deca odrastaju u Srbiji. Zbog tog faktora bezbednosti. U Srbiji je veoma bezbedno. Najbolje je porediti srpski grad veličine Novog Sada i Beograda sa gradovima u Americi. U Americi, u gradovima koji imaju oko 200.000 ili 300.00 ljudi, uvek se nalazi neki loš kraj grada. Ima pljački, bandi i stvari koje nisu bezbedne i onda se ljudi noću ne šetaju. U Srbiji to obožavaju. Deca mogu da idu i da se igraju jer su svuda parkovi. Srbija je porodično orijentisana. To je ono što svi kažu. Dobar primer je čovek koji u Novom Sadu vodi softversku kompaniju i koji je rekao da voli Srbiju i to što mu deca ovde odrastaju. Postoji engleska, internacionalna škola u kojoj uče srpski, ali mogu da uče i na engleskom, imaju prijatelje i bezbedno je za njih. Parkovi su svuda i deca mogu da izađu i da se igraju. Otmice se u Srbiji ne dešavaju tako često. To je ono što su oni rekli.

IZVOR: YT / Charles Cather

Mnogo je studenata koji su preko programa Work and Travel upoznali Ameriku. Kakvi su utisci američkih poslodavaca o našim mladim ljudima? 😏

Bavim se već 7 godina programom Work and Travel i imam mnogo poslodavaca, konkretno u regionu Nova Engleska, koji zapošljavaju studente preko mene i oni obožavaju Srbe. Najviše zbog radne etike. U Srbiji vidite mlade ljude koji dan provode u kafiću i satima ne rade ništa. I kada sam počeo ovime da se bavim, pomislio sam: Ovi Srbi neće dobro raditi u SAD. Oni samo vole da bleje. Vole da se opuste i ne rade ništa. Ali to je netačno. Srbi koji dođu u Ameriku i krenu da zarađuju 14, 15, 16 $ na sat, oni žele još. Živeo sam i radio sa Srbima prethodnih 7 godina u SAD. Živim u Srbiji od oktobra do maja i onda najčešće od maja do oktobra živim u SAD. Živim, radim i vodim srpske studente u Ameriku i neki od njih rade i do 100 sati nedeljeno i zarađuju mnogo love. I poslodavci to vole. To je ono što im nedostaje ove godine. Na ostrvu Martini vinogradi još uvek nema J1 studenata. Preko 120 poslodavaca je izdalo oglas da traže pomoć u kuhinji. Amerikanci ne vole da rade u ugostiteljstvu. Ne dešava se tako često. Tako da ih ovi vlasnici restorana obožavaju. Svake godine u Srbiju, u Novi Sad ili Beograd, dovedem do 50 američkih vlasnika nekog biznisa koji intervjuišu srpske studente i apsolutno obožavaju srpsku etiku. Takođe, izjavili su da su srpske devojke izvanredne hostese u SAD. Vole Srpkinje koje su hostese jer su prelepe. Onda muškarci koji su tu na odmoru, videće nju i reći: „Uh, pogledaj nju. Ajmo ovde.” Dobre su za njihov biznis. 😂😏

A šta ti najviše voliš u radu sa J1 studentima, i zašto? 🎓🤔

Oni su moja porodica, iskreno. Svi moji najbolji prijatelji u svetu sada bili su J1 studenti. Vidim ovu decu, zovem ih deca jer su to bili kada su se prijavili na ovaj program, neki su imali samo 18 godina i nikad nisu bili van Srbije. Ono što volim u vezi sa ovim programom je to što vidim i obučavam ovog studenta, a onda student ode u SAD na 4 meseca i vrati se u Srbiju i vidim transformaciju koju je ovo dete napravilo. Od manje-više deteta u Srbiji kom je mama prala veš, spremala hranu, peglala odeću, radila sve (srpske mame se prema sinovima dosta ophode kao prema bebi). Ali onda taj student ode u SAD i mora da nauči da plaća svoje račune, da pere veš, spremi sebi jelo, da napravi budžet, da radi sve. I ja vidim tu transformaciju ovih studenata.😏
Druga stvar koju volim je to što kada se studenti prijave na program, sa njima radim konstantno, kroz razne seminare i obuke. I većina njih me pozove u svoj dom, upoznam njihove majke, očeve, braću i sestre, idem kod njih na slave. Ja jednostavno znam celu porodicu, kao da je moja porodica u Srbiji. Moj najbolji prijatelj Uroš Milić, iz Kaluđerice, bio je na programu 2 puta i sada radi u Srbiji za američku kompaniju. Ovaj program menja živote i okuplja nas sve zajedno. Zbog J1 studenata imam sjajno leto. Jer sada svi moji moji najbolji prijatelji su Srbi. Imam vrlo mali broj američkih prijatelja. Znam mnogo ljudi, ali moji prijatelji su Balkanci. Ja sam više Balkanac sada. Ja jesam Balkanac i razmišljam kao Balkanac. To je ono što volim u vezi sa ovim programom. Stvara porodicu.
Još jedna stvar koju volim, budući da imamo kancelarije u Srbiji, Hrvatskoj, Grčkoj, Mađarskoj, Bosni i Crnoj Gori, jeste što poslednjih nekoliko godina imam Srbe i Hrvate koji žive zajedno u istim kućama. Na početku leta, kada se prvi put upoznaju, uvek su u fazonu: „uh, Srbin”, „uh, Hrvat”. Na kraju leta zajedno idu na rođendane i slave. Ovaj program stvara bratstvo. Trenutno imamo veliku grupu studenata iz Srbije i Hrvatske, koji se svake godine okupljaju. Srbi idu u Hrvatsku za njihovu žurku, Hrvati dolaze na srpsku žurku. Jednostavno, program čini svet boljim mestom.
View this post on Instagram

A post shared by Charles Cather (@cathercharles)

IZVOR: IG / @cathercharles

Reagovao si povodom izjave Elizabet Olsen o Srbiji. Koliko se stav prosečnog Amerikanca razlikuje od onog što prosečan Srbin misli da oni misle o nama? Ili i Srbi malo preteruju? 🧐

Pa znate, Srbi malo preteruju. Problem su mediji. Mediji sve preuveličavaju. Bez uvrede vama, ali srpski mediji preteruju, a američki mediji su čista propaganda. Tako da većina stvari koje vidite ili čujete na naslovnoj strani magazina, novina ili na televiziji je senzacionalizovano.
Ova glupa glumica i njena izjava, o kojoj čak ne volim ni da pričam. Jednostavno je užasno da danas, u ovo vreme kada se događa kultura otkazivanja, da je ovo rekla o bilo kojoj drugoj zemlji, ljudi bi je stavili na crnu listu. A kad kaže o Srbiji, samo su nastavili da se kikoću. Odvratno je kako samo mogu da se izvuku sa ovim. 🤢
Ali prosečna američka osoba je divna i ljubazna osoba koja ne zna ništa o Srbiji. To je problem. Ljudi ne znaju. Na istočnoj obali dosta ljudi zna jer ima dosta J1 studenata i zato ljudi vole Srbe. Ima dosta pozitivnih stvari, kao recimo sada kada sam došao na ovo ostrvo i kada sam popričao sa lokalcima o tome čime se bavim, a oni mi kažu: „Molim te, reci nam da Srbi dolaze?” jer Srbi su oni koji uvek organizuju žurke i koji sve čine zabavnijim. 😂😏 Ljudi ovde nemaju negativan utisak o Srbiji. Velika većina ljudi ne čuje za nju u SAD, i stojim pri tome. Naravno, ima ljudi koji znaju o Srbiji, oni koji prate medije, tako da oni možda da, jer mediji uvek prikazuju negativne stvari u vezi sa Srbijom. Ali većina mladih ljudi ništa ne zamera Srbiji. Novak Đoković je fenomenalan. Nikola Jokić, Bogdan Bogdanović, svi oni su fenomenalni u tome da preoblikuju mišljenje ljudi ili čak i da im daju mišljenje o Srbiji. Sada, kada neko pita:
Srbija? Ti si iz Sibira, misliš u Rusiji?

Čuje se:

Ne, ne. Znaš Novaka Đokovića? Znaš Nikolu Jokića?
O da. Nikola Jokić se čini kul. Srbi mora da su kul. 😏
To je ono što čini stvari boljim. 🤗

IZVOR: YT / Charles Cather

Ljudi te poštuju zbog načina borbe protiv loših stereotipa o Srbiji, ali i Americi. Ti u svojim objavama Srbima šalješ lepe slike svoje rođene zemlje. Koliko pojedinac može doprineti rušenju stereotipa i koliko pojedinac može uticati na odnos 2 zemlje? 😊

Pa lako je. Ja sam uspeo. 😏 Ja sam počeo tako što sam objavio svoj prvi video-snimak koji se zove Moje mišljenje o Srbiji. Ja sam niko. Bio sam prodavac automobila u tamo nekom delu Ilinoisa. Posetio sam Srbiju, snimio jedan kratak video koji je trajao 2 minuta, i rekao: Ne slušajte internacionalne medije. Srbi su dobar narod. To je lepo mesto. Super sam se proveo. Deset godina nakon i dalje nastavljam da snimam video-snimke i znam Srbe širom SAD, širom sveta. Mnogo ljudi je posetilo Srbiju zbog mene i mojih video-snimaka. Oni su se javljali meni, ja njima. I tako činiš svet boljim mesto. Lako je. 😏 Danas, u ovo vreme, svi imaju pristup internetu, Jutjubu, Fejsbuku. Na Instagramu mogu da se postavljaju pozitivna iskustva i slično. To je ključno i lako da se uradi. Ja to nisam učinio da zaradim lovu. Uradio sam to jer sam osetio potrebu da je to nešto što se mora uraditi. Ovo je definitivno nešto što svako može da uradi. Nema veze da li si iz Pirota ili Njujorka. Možeš da utičeš. Možeš da spojiš ljude.

IZVOR: YT / Charles Cather

A sad nekoliko ozbiljnih pitanja. New York Strip Steak ili leskovački roštilj? 🥩🍖😅

Leskovački roštilj. Ne moram čak ni da mislim o tome. 😅 Bio sam u 45 zemalja i srpska hrana mi od svih najbolje odgovara. Mislim da je trebalo da budem rođen kao Srbin. Možda sam bio Srbin u prošlom životu, zato što u svemu uživam. Volim meso jer je začinjeno, ukusno, a i porcije su velike. 😏 Hleb je fenomenalan. Prilozi koje možeš da dodaš su fenomenalni. Kajmak je božanski dobar.😅 Mi ga u SAD ni nemamo. Tako da bih to uzeo bilo kada. Srbija pobeđuje.
View this post on Instagram

A post shared by Charles Cather (@cathercharles)

IZVOR: IG / @cathercharles

Kada bi otvarao kafanu u Srbiji, kako bi je nazvao? 🍸🍻🍷🎹🎶

Nazvao bih je Kod Čarlsa. 😏 I uradiću to. Hoću da tematika bude country western. Znate ona western vrata kroz koja prolazite? Mislim da bi to bilo baš kul. Biće to uskoro. Doduše, to govorim već godinama, ali biće. 😅 Sada sam Srbin. Biće lakše. 😏😂

Najteža reč u srpskom jeziku? 😬🤔

🥵 Ah čoveče... Ima nekoliko. I dalje pohađam časove srpskog i neću reći specifičnu reč, ali postoje 3 stvari koje mrzim. Većinu reči koje imaju u sebi slovo lj. Ne volim to da govorim. Čudno zvuči kada izgovaram i osećam se blesavo. 😥 Sve sa lj je teško. 😅 Druga stvar su reči koje se završavaju sa h, kao što je tepih. Moraš da izgovoriš taj h zvuk i mrzim to. Zašto bi to stavio na kraj? Jer izdišeš, jer ostaješ bez daha? To je tako čudno. I reč koju stvarno ne volim je reč shvatiti. Neko mi je rekao da može da bude i s'vatio, ali u srpskom jeziku po pravilu moraš da izgovaraš svako slovo pojedinačno, zar ne? 😏 Ne zvuči lepo, to je sve. 😂😂

IZVOR: YT / Charles Cather

Poruka za naše čitaoce? 💬😚

U današnje vreme ima toliko nepoverenja i mržnje, razdvojenosti između zemalja, zatvaranje granica, svega. Ono što želim da poručim jeste da probate da dođete do nekog ko je drugačiji od vas, neko ko ima drugačiju istoriju, veru, uverenja oko nečega i samo ućutite i slušajte. 😂 Postavite im pitanja i slušajte ih. Možeda vam to promeni život, baš kao što je i meni. Moj razgovor sa Srbinom započet je na Fejsbuk stranici koja se zove Ja mrzim SAD. Postavili su mim u vezi sa 11. septembrom i ja sam smatrao da je to odvratno. 🤢 I rekao sam mu svašta, opsovao sam ga rečima kojih se više ni ne sećam, nešto poput: Hej, glupane, sa smešnim imenom, što pišeš to? I on je mene nazvao raznim imenima. Mogao sam da ga blokiram i obrišem, ali sam mu posalo privatnu poruku i krenula je komunikacija:
Eej, kako si? Ja sam Čarls. Odakle si?
Ja sam iz Srbije.
Vau, zašto mrziš moju zemlju?
Zato što je tvoja zemlja bombardovala moju.
I odatle je sve krenulo. Da nisam započeo razgovor sa nekim sa kim se nisam složio, danas bi sve bilo totalno drugačije. Moj život bi bio drugačiji. Ne znam gde bih bio danas. Srbija je totalno dominirala mojim životom od 2010. godine. Čak i ovde, u Sjedinjenim Američkim Državama, prva stvar koju uradim jeste da napravim sebi kafu i čitam srpske vesti, odgovaram na pitanja ljudi koji hoće da dođu u Srbiju, odgovaram na pitanja i poruke Srbima na celom svetu. Jedan od njih koji živi u Arizoni mi je pomogao da svom prijatelju iz Kaluđerice odnesem puter od kikirikija. Postavio sam na Fejsbuku, a on mi je odgovorio: „Ej, Čarlse, znam te, obožavam te. Doneću taj kikiriki od putera za tvog prijatelja. Nema problema.” Jedna Srpkinja iz Kanade me je zamolila da njenom tati koji puni 80 godina odnesem rođendansku čestitku jer me obožava. Jednostavno, stvari kao što su ove. Stvari koje čine svet boljim mestom. Pronađite nekog iz druge zemlje i učinite svet boljim, znate? 😏😏

I za kraj, uz koju srpsku pesmu razbijaš čašu u kafani? 🎶🥃

Uuuu 😏🤔 Slušam mnogo srpskih pesama, ali ona koju puštam više nego bilo koju drugu je Ko te ljubi ovih dana ili ona pesma Kad ljubav zakasni. Uh, obožavam tu pesmu. 🥰 Nalazi se na mojoj plejlisti, i svaki dan je slušam.😏 Definitivno pesma Saše Matića. 😎

IZVOR: YT / Sasa Matic

IZVOR: YT / Sasa Matic

Autor: redportal.rs

#Ljudi govore

#SAD

#Srbija

#amerikanac

#intervju

#Čarls Kater