U razgovoru za Redportal.rs Tiago je otkrio ko više voli kafu, a ko fudbal (Brazilci ili mi), kao i kako glasi njegovo ime na srpskom 😎

Tiago Fereira je jedan od prvih stranaca, poreklom iz Brazila, koji je za kratko vreme stekao veliku popularnost u Srbiji zbog svoje odluke da ostane ovde, a koji na jedan divan način, 9 godina nakon svoje odluke, promoviše Srbiju. 😏

U razgovoru za Redportal.rs Tiago je otkrio ko više voli kafu, a ko fudbal (Brazilci ili mi), kako glasi njegovo ime na srpskom, kao i zašto je slava njegova omiljena porodična tradicija. 😎

Foto: Tiago Fereira/privatna arhiva

Ima kod Srba izreka Mladost, ludost. Svakako, bio si mlad, ali da li je ludost bila doći u Srbiju sa 20 godina? 😅

Pa jeste, definitivno je bila ludost preseliti se iz Ria de Žaneira u Beograd sa 20 godina. A šta nije ludost u celoj ovoj priči? Ja mislim da je bila ludost naučiti srpski, otvoriti firmu u Beogradu i baviti se turizmom u ovoj zemlji. Pa kad sam ja krenuo iz Ria de Žaneira, tamo su svi govorili da sam ja lud: „Šta, kako sad to, kako planiraš da živiš u toj zemlji, čoveče? Šta, kako, šta ti je?” I onda ja dođem u Srbiju, i ljudi opet govore: „Tiago, ti si lud. Napustio si onaj raj na zemlji da živiš ovde u našoj jadnoj Srbiji.” 😅 Ja sam se navikao da sam lud, ja sam se pomirio sa tim. Zapravo, to kad mi ljudi kažu da sam lud ‒ to samo znači da radim nešto autentično, nešto što možda drugi ne bi radili. I to me podseća da idem dobrim putem.

Sa ove distance, kako bi se ti osećao kao roditelj kada bi tvoje dete izrazilo želju da ode tako daleko? 🧐

Teško je dati odgovor na to pitanje iz prostog razloga što nisam još uvek roditelj i ne znam onda kako funkcioniše razmišljanje roditelja. Ja se nadam, kada budem bio otac, da ću biti u stanju da svojoj deci pružim potpunu podršku da urade ono što ih čini srećnim. Verujte mi, neka osećanja su prosto jača od čoveka. Ja sam bio u Riu de Žaneiru, ali me je nešto toliko jako vuklo da dođem u Srbiju da nisam nikom to mogao da objasnim. Prosto me vuklo. Ja sam čovek koji se inače vodi srcem u svemu što radi. I tada sam poslušao svoje srce i samo sam krenuo za Srbiju. Verujte mi, ne kajem se. Tako da, kao roditelj, nadam se da ću uspeti da podržim svoju decu kad su takve situacije u pitanju.

Rio de Žaneiro, tvoj rodni grad. Sunce, vrelina, more, plaže, a onda u Srbiji prvi susret sa snegom. Drugačija klima, hrana, način života i jezik. Na šta si se najteže privikao i koja je najveća razlika između Srba i Brazilaca? 😏

Na zimu, verovali ili ne, nije mi bilo teško da se naviknem. Uvek sam uživao u niskim temperaturama i snegu. Mi prosto nemamo priliku da nosimo jakne, čak ni pantalone, u mom Rio de Žaneiru. Verujte mi, ja sam prvi put u životu nosio pantalone da li u 5. ili 6. razredu. Pre toga, apsolutno nikad. 😅 Tako da uživam u tome. Teško mi je bilo da se naviknem na neka jela, poput sarme, koju danas obožavam. Ali na početku mi je bilo čudno zato što mi u Brazilu uopšte ne jedemo toliko kupus. Onda, vi stvarno koristite rakiju za sve. To je zanimljivo, i to je velika razlika. Danas i ja volim da je koristim, ali na početku je bilo čudno.
Generalno, Srbi i Brazilci su jako, jako slični. Možda je neka razlika u tome što, evo, sad smo blizu maja i danas je bilo preko 20 stepeni napolju, a ja bez problema izlazim napolje u šorcu i majici sa kratkim rukavima. A svi me ovde čudno gledaju. Inače, sada sam u Prijepolju, u tazbini. Svi me čudno gledaju zato što je kraj aprila i još uvek nije vreme za takvu odeću. 😂 Ovo je još uvek vreme za jakne, pantalone i čizme, a ja se uopšte ne vodim po tome. Ja gledam da li mi je vruće, toplo ili hladno. I tako odredim šta ću da nosim, i na to ne mogu nikako da se naviknem. I nikad, nikad, nikad ne nosim čarape po kući. Eto, to je nešto što je svima vama čudno. Da ne zaboravim, mi u Brazilu se ne plašimo promaje. U Brazilu je sve napravljeno da bude promaje. Mi volimo promaju. Samo da bude neki vetar, da nas malo rashladi. To nam prija. 😅 Ne plašimo se da izađemo iz kuće sa mokrom kosom. Ovih strahova što postoje ovde nema u Brazilu, i to je zanimljiva kulturološka razlika.

Foto: Tiago Fereira/Thiago Cunha

Gledajući tvoje video-snimke ljudi su mogli da prate kako napreduje tvoj srpski jezik. Danas je tvoj srpski izuzetan. Kažu ljudi da si jezik savladao kad kreneš da sanjaš na tom jeziku. Jesu tvoji snovi na srpskom ili portugalskom? 😴😏

Zavisi šta ili koga sanjam. Ako sanjam svoje roditelje, a oni u realnom životu ne bi nikad pričali srpski, onda sanjam na portugalskom. Sa njima u snu pričam portugalski. Ako sanjam nekog prijatelja iz Srbije, onda je san na srpskom jer generalno pričamo srpski. Oba jezika su mi stalno u mozgu, a uz njih je i engleski, pošto i engleski govorim solidno. Sve zavisi od konteksta. Gde sam u snu, u kojoj sam sam zemlji, sa kim sam, o čemu pričam. U suštini, sanjam na srpskom, ali zavisi šta i koga sanjam.

Videli smo i da si savladao različite dijalekte srpskog jezika. Da li je to talenat ili ozbiljna posvećenost, kao posledica novoostvarene ljubavi ka Srbiji? 🤗

Ja bih rekao da je 20% do talenta, a 80% do truda i posvećenosti. Generalno, jezici su mi dobro išli u životu, ali dok nisam seo i učio satima i satima, nisam mogao da napredujem. Ali nekako kada imaš taj talenat, kada imaš i ljubavi, onda ti ne pada toliko teško da sediš i da učiš zato što je to nešto što ti voliš. To je nešto što osećaš da će ti doneti samo dobro. Kada sam odlučio da živim u Srbiji, shvatio sam da je jedini način da potpuno razumem srpski narod i srpski mentalitet ‒ kroz jezik. Onda, da bih imao normalan život, znao sam da bih morao da naučim jezik i da govorim dobro. Kada sam to shvatio, onda sam imao dodatnu motivaciju. Ali naravno, na početku mi se činilo kao da je ovo nemoguća misija, da je ovo nemoguć jezik i sistem. Skroz drugačiji od portugalskog i od bilo kog drugog jezika na koji sam se navikao. Padeži, priroda... Najveći su mi problem bili padeži. Ali i kada sediš i učiš, kada si u okruženju gde ljudi govore jezik, onda se i ti stvarno potrudiš da i ti sam komuniciraš na tom jeziku. Tada je napredak neminovan.

IZVOR: YT / linkTV – internet televizija

Brazil je ogromna zemlja širokih prostranstava. Srbija je geografski mnogooo manja. Uprkos tome, ti je još uvek istražuješ. Gde pronalaziš inspiraciju za te male, zabačene, nepoznate a divne kutke Srbije? 🧐

Evo ja već 9 godina živim u Srbiji i bavim se turizmom. Imam svoju turističku agenciju i svoju putopisnu emisiju, a još uvek se iznenađujem novim skrivenim destinacijama I novim susretima sa ljudima, u svim nekim izolovanim krajevima. Srbija na mapi stvarno deluje malo, ali verujte mi, ljudi, toliko toga ima za istraživanje i otkrivanje. Ima toliko skrivenih mesta.
Neverovatno je da uprkos tome što je Srbija mala geografski, krajevi i običaji se toliko razlikuju, i način spremanja hrane, i način govora. Kada krećeš iz zapadne Srbije sa neke planine do ravnice, ka nekom selu u Vojvodini, pa čoveče, sve različiti običaji. To je neverovatna stvar. I onda tako, po celoj zemlji gde putuješ. Ideš na jug, pa na istok, pa od Drine do Dunava, pa preko Tise do Nišave. To je prosto za divljenje kada krećemo na put i kad dođemo na svaku destinaciju, sa željom da vidimo šta ona ima da ponudi. Od svakog čoveka, iz svakog kraja, gledamo šta možemo da naučimo o životu, o njihovim običajima, o njihovoj tradicji, i to je lepota. To je bogatstvo. Srbija je geografski mala, ali prebogata, prelepa i prevelika jer ljudi imaju veliko srce. To je najbitnije, na kraju krajeva. Putuješ po ovoj zemllji i možeš samo da se diviš danima i danima, godinama i godinama. Koliko sam ovde, i dalje se divim. 😏😅

IZVOR: YT / Thiago Ferreira

Ko deli veću ljubav prema kafi i fudbalu? Srbi ili Brazilci? ☕⚽

Srbija voli kafu i voli fudbal, a Brazil stvara kafu i stvara fudbal. Tako da o tome nema govora.😂 Šalu na stranu. Što se fudbala tiče ‒ Brazil pobeđuje. To je tamo, stvarno, način života, to je religija. To je život celog naroda. Ljudi tamo žive da sredom i nedeljom navijaju za svoje timove. Od malih nogu se igraju sa loptom. Bukvalno, u Brazilu kao da drugi sportovi ne postoje, samo fudbal. I samo se o tome priča. To je nešto najbitnije. Ne mogu da vam opišem koliko je to bitno u Brazilu. A što se kafe tiče, Srbija pobeđuje. Vi možda ne pravite kafu, ali vi uživate u kafi mnogo više nego mi. Vi satima i satima sedite u kafiću dok se ta kafa ne ispije. To su priče, to su razgovori, druženje sa prijateljima i poslovni sastanci. Iako je kafa napravljena u Brazilu, mi nemamo takvih kafića kakvih ima ovde u Srbiji. Zato vi pobeđujete. Ja sam ovde naučio da, zapravo, polako pijem kafu i da u njoj uživam. Oko kafe se sve vrti, i sastanci i druženje sa prijateljima. Tako da vi pobeđujete za kafu. 😏

Primetili smo da pišeš na ćirilici. Još jedan način na koji pokazuješ poštovanje prema srpskoj kulturi i istoriji. Kako tvoji srpski prijatelji reaguju na tvoju posvećenost? 😎

Mogu da kažem da su od početka mog učenja pozitivno reagovali i to mi je dalo ogromnu motivaciju da nastavim dalje. Kod vas kada dođe neki stranac i nauči nekoliko rečenica, vi se odmah oduševite: „Pa vidi kako priča, pa tako je, bre, bravo, svaka čast.” Čovek se obraduje kada neki stranac govori srpski i hoće da te uči. I to je lepo, i to je nešto što se ne dešava u svakoj zemlji. Mi odemo u Englesku, Ameriku, Francusku ili Španiju, pa gledamo kako će ljudi tamo da reaguju kada neko dođe i ne priča jezik. Tamo se očekuje od stranca da već zna da priča njihov jezik, a to ovde uopšte nije tako, i to je jako lepo videti. Posle toliko godina, ja sam se već i navikao na takve reakcije i čak se ni ne osećam toliko kao stranac, pa mi je čiudno kada se neko iznenadi.
Sada obožavam kada vidim neke nove strance kako uče i kako napreduju. Trudim se da ih podržavam i da im dam neke savete. Ne znam da li ste recimo čuli za Liz koja je došla iz Australije i ima kanal na Jutjubu ‒ Liz Learn Serbian. Tu je i Francuz Eloa, onda Eksekjel iz Čilea, koji ima profil Hola Serbia i predstavlja Srbiju Latino Americi. To su ti neki ljudi koji su tek došli i ja se oduševljavam, kao kad ste vi mene čuli prvi put. Meni je to fenomenalno. Što se tiče ćirilice, meni je to uvek bilo jako lepo pismo i od samog početka mi je bilo zanimljivo. Od samog početka učenja srpskog sam rešio da pišem ćirilicom. I danas imam prijatelje koji zbog mene prebacuju tastaruru na ćirilicu kada mi pišu. Iz nekog poštovanja prema meni. 😅 To je ludilo mozga. Drago mi je što dobijam takve reakcije. Ljudi zbog jednog Brazilca prebace tastaturu na ćirilicu jer im je glupo da pišu na latinici kada im ja sve odgovaram na ćirilici. 😂

Odakle ljubav prema turizmu? 🤗💗

Uvek sam voleo da putujem, da govorim strane jezike, da upoznajem nove kulture, nove načine gledanja na svet i život. Zato sam odabrao turizam. Ali baveći se ovim poslom, shvatio sam da je turizam mnogo ozbiljnija stvar. Turizam je moćni alat da se svet promeni nabolje. Turizam omogućava da potpuno promenimo način na koji ljudi doživaljavaju određenu zemlju i određeni narod. Kroz turizam možemo da promovišemo svetski mir i međunarodno razumevanje. Kada se ljudi kreću, međusobno upoznaju, druže i razgovaraju, shvataju da smo svi mnogo sličniji nego što smo mislili. Naravno da je lepo videti sve razlike i doživeti sve kulturološke šokove. Gde god da odemo, iz Brazila u Srbiju, u Kinu, na Tajland, u Rusiju, ili bilo gde, uvek je to zanimljivo. Ali na kraju krajeva, kada sedimo i kada se ispričamo, vidimo da smo svi od krvi i mesa, da smo svi ljudi koji imaju snove. Svi imamo neke želje i svi želimo da lepo provodimo život. I u tome je ključ. U tom međusobnom razumevanju i kada se to desi, dešava se taj trenutak u kom se osetimo kao deo jedne ogromne zajednice gde svakome želimo samo dobro. I to je to.

Foto: Tiago Fereira/Raco Krpović

Koje mesto u Srbiji preporučuješ i stranim i domaćim turistima? 🧐

Ja imam nekoliko destinacija koje preporučujem. Teško je izabrati samo jedno mesto, skoro nemoguće i nepošteno ka svim lepim mestima koje Srbija ima, ali ajde. 😏 Kada bih sada jedno mesto preporučio, to bi bilo moje najveće otkriće od prošle godine. To će sigurno biti Pešterska visoravan. Verujte mi, ljudi, tu između SJenice i Tutina postoji jedno ogromno blago, za koje malo ljudi zna. I to je jedno ogromno prostranstvo gde se širi ta Pešterska visoravan. To je mesto gde ćete se osećati ne da ste u Srbiji, nego kao da ste na Marsu. 😅 Ne mogu da vam objasnim kakva su to brda, kakva je to priroda, kakvi su ljudi i gostoprimstvo. To je neverovatno. To je predeo koji će sigurno da vam oduzme dah. Bukvalno, nećete moći da verujete svojim očima. Prosto nećete verovati. Tu je blizu Uvac, Zlatar, Jadovnik, Sopotnica, Kamena gora, Zlatibor, Ivanjica. Dođite na Peštersku visoravan. Nećete se pokajati.

IZVOR: YT / BalkanTrip TV

Foto: Tiago Fereira/privatna arhiva

Šta za tebe predstavljaju ove tri reči Srbija za mlade? 😎

Srbija za mlade je osnov svega, baš kao porodica. Bez Srbije za mlade nema prave ljubavi, nema radosti, nema onih najlepših emocija. Toliko mi je lepih trenutaka pružila Srbija za mlade. Ne mogu da vam opišem koliko sam ponosan što sam član ove organizacije i što kroz organizaciju, zajedno sa svojom ekipom, imam mogućnost da ljudima iz cele Srbije, a i šire, pružim priliku da upoznaju ono najlepše što Srbija ima. To su putovanja, izleti, aktivnosti u prirodi, edukacija, konferencije, ekologija. Toliko toga lepog radimo u okviru organizacije da, eto, pozivam sve koji žele da se malo aktiviraju da urade dobru stvar za Srbiju i da se pridruže Srbiji za mlade, bilo u Beogradu ili Novom Sadu, i da krenu sa nama da istražuju dubine Srbije. 😏😅

Foto: Tiago Fereira/privatna arhiva

Kada bi birao srpsko ime, koje bi izabrao? 

Zaista ne znam koje bih srpsko ime izabrao. Ja mnogo volim svoje ime ‒ Tiago. To je jako neobično. Ponekad ljudi čudno gledaju, pogotovu kada pričam na telefonu i zakazujem lekarski pregled ili bilo šta. I onda pričam na srpskom, a oni misle da sve vreme priča neki Srbin, a onda kada kažem da se zovem Tiago, bude ono: „Na koje ime je rezeravacija?”, ja kažem Tiago, a oni: „Molim?”, a ja opet: „Pa Tiago”, a oni pitaju: „Kakvo je to ime?”, pa reko': „Brazilsko, prijatelju.” 😂 Svi se čude, ali simpatično je i volim svoje ime. Znam da bi na srpskom neki prevod bio Jakov. Znači, Tiago je na srpskom Jakov, a Fiero je Gvozdenović ili Kovač. Mislim da bi mi pravo ime i prezime na srpskom bilo Jakov Gvozdenović. 😏😅

Omiljena srpska poslovica? 

Omiljena srpska poslovica je definitivno: Pričaj srpski da te ceo svet razume. Ja sam u to verovao kada sam počeo da učim srpski i nadao sam se da će me ceo svet razumeti i da mi engleski i portugalski više neće trebati. Ali eto, naučio sam jezik i samo me Srbi i narodi bivše Jugoslavije razumeju. 😂 Od celog sveta, ništa. 😂 Ali s obzirom da su Srbi i narodi iz bivše Jugoslavije po celom svetu, možda mi to stvarno pomogne kada odem u Čikago ili Beč. Možda je tačno, ne znam. 😏😅

 Omiljena porodična tradicija? 

Omiljena porodična tradicija je definitivno slava. Ne samo zbog toga što se puno jede i pije, nego posebno zato što kada si jednom pozvan da dođeš kod nekog na slavu, onda si automatski pozvan da svake naredne godine dođeš. To mi se mnogo dopada, i onda možeš samo da baneš tamo, čestitaš slavu i odmah se pridružiš porodici domaćina. To je generalno jako lep običaj koji mi se dopada.

IZVOR: YT / linkTV – internet televizija

Poruka za čitaoce Red portala? 😏

Budite ludi. Budite svoji. Nemojte da se plašite da uradite nešto što niko pre vas nije uradio. Poslušajte svoje srce jer, verujte mi, ljudi, niko ne može da zna kako se vi osećate. Samo vi to znate. Samo vi možete znati kuda, dokle i u kom pravcu želite da idete. Vi određujete granice. Vi određujete dokle ćete stići. Akcija, rad, rad, rad i pamet u glavu. Samo jurite svoje snove. Ne dajte nikome da vas usporava i da vam kaže da nećete uspeti. Možete vi sve, samo ukoliko verujete i ukoliko puno radite da biste dostigli svoje ciljeve.

Foto: Tiago Fereira/privatna arhiva

Autor: redportal.rs

#Brazil

#Brazilac

#Srbija

#Tiago Fereira

#Turizam