Talentovana operska pevačica za Redportal.rs govorila je o svom pozivu i predrasudama sa kojima se susreće, detinjstvu, situaciji u društvu, životu, ljubavi posmatranoj iz perspektive poznatih književnih dela 😎📚

Ukoliko 15. maja posetite Madlenianum, imaćete priliku da čujete brodvejski mjuzikl Poslednjih 5 godina i uživate u glasu mlade i veoma talentovane operske pevačice Mine Gligorić, koja će vam u pomenutom ostvarenju kompozitora Džejsona Roberta Brauna, zajedno sa svojim kolegama, dočarati jednu kompleksnu ljubavnu priču.

Mina Gligorić završila je solo pevanje na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Proglašena je za najboljeg studenta u akademskoj 2014/2015. godini, dobitnik je brojnih nagrada na takmičenjima Nikola Cvejić, Srpska solo pesma, laureat je na takmičenju Lazar Jovanović... Pored operskog pevanja, njena velika ljubav je i pop muzika, koju takođe maestralno izvodi, što ćete moći da čujete u nastavku teksta. 🔽

U intervju za Redportal.rs Mina Gligorić govorila je o svom pozivu i najčešćim predrasudama sa kojima se kao operaska pevačica susreće, detinjstvu, ali i o situaciji u društvu, životu, ljubavi posmatranoj iz perspektive poznatih književnih dela.

Foto: Redportal.rs/David Pavlašević

SLIKA: Predstava Vesela udovica

Mina, kako si ovih dana? 🤗

Hvala na pitanju, odlično! U toku su završne pripreme za novu predstavu u pozorištu Madlenianum, pa su mi dani vrlo organizovani i zahtevaju svakodnevnu fizičku i vokalnu pripremu.

Opersko pevanje, pop pevanje, gluma, pedagogija... Postoji li još nešto u čemu bi volela da se ostvariš, a još uvek nisi?

Volela bih da imam više prilike da izvodim svoje pesme koje pripadaju žanru popularne muzike, ali se trudim da u njima bude utkano i ono što sam naučila kroz školovanje, tako da one imaju jednu umetničku formu. Takođe bih volela da naučim da sviram bas-gitaru, makar za sebe, jer je to prvi zvuk u koji sam se zaljubila, zahvaljujući tati.

Najlepše mesto u Šapcu? 🤔

Stari grad, kej uz reku Savu. U trenucima traženja inspiracije, često sam odlazila tamo, a svako leto se održavao ŠLF (Šabački letnji festival), gde sam imala priliku da čujem zaista sjajne izvođače.

Foto: Redportal.rs/ Zoran Škrbić

SLIKA: Predstava Svetlosti pozornice

Običaj ili ritual iz detinjstva koga se uvek rado prisetiš?

Već kao mala sam imala tu odgovornost da pazim na svog prvog psa, bez pomoći odraslih, tako da mi nije bilo teško da svako jutro ustajem da bih mu se posvetila.

Najčešća predrasuda o operskim pevačima?

Najveća predrasuda je da su krupne građe, pa me često pitaju zašto sam tako mršava, a operski sam pevač. Poslednjih 15-20 godina stvari su drugačije, reditelji imaju sve veće zahteve (da visite sa sajle, pevate naglavačke...), tako da pevač mora biti u ozbiljnoj fizičkoj formi, poput sportiste.
View this post on Instagram

A post shared by voice.gym (@mina.voicegym)

IZVOR: IG / @mina.voicegym

Prema tvom mišljenju, zašto istorija toliko izdvaja Kleopatru u odnosu na druge žene i zašto je tebi baš uloga Kleopatre među najdražim?

Kleopatra je svakako najpoznatiji ženski monarh u okrutnom muškom svetu. Zbog osobina koje su Rimljani sebi uskratili (senzualnost, strast), ona je korak ispred, ali je te osobine vode i u destrukciju. Kleopatra je i krhko ljudsko biće koje pati okruženo velikim stubovima. Hendl ju je u svojoj operi kompleksno predstavio u različitim stanjima, bojeći je muzičkim sredstvima iz epohe baroka. I vokalno je zahtevna jer ima 6 arija, što je vrlo neobično, s obzirom da u kasnijoj epohi romantizma glavni lik ima 2 arije. Stoga je izazov u svakom smislu.

Šta ostaje posle aplauza među emocijama jednog umetnika? 🤔

Zaista smatram da se bavim najlepšim poslom na svetu, jer makar nakratko možete da budete neko drugi, a opet sve te osobine jednog lika morate pronaći u sebi. Stoga ste često na nekakvoj emotivnoj klackalici, ali svesno prihvatamo to želeći da običnom čoveku pružimo katarzične momente koje i mi i oni doživljavamo kroz umetnost. Za mene su često odigrane predstave poput nekog sna, nakon kojih sam još duhovno bogatija, kao da sam imala priliku da postanem deo druge dimenzije. Ali opet, tu je i praznina, svesna činjenice da se do sledeće predstave moram vratiti normalnom životu.

Zašto bi publika trebalo da pogleda mjuzikl Poslednjih 5 godina, čija premijera je zakazana 15. maja u Madlenianumu, i šta je, prema tvom mišljenju, novo što na našu scenu donosi ovaj mjuzikl?

Ovo je jedan mjuzikl neobičnog formata jer bračni par priča priču u različitim vremenskim distancama. Odnosno, lik koji ja tumačim, Keti, priču predstavlja od kraja veze ka početku, što je rešeno kroz kostim i scenografiju, a Džejmi, njen suprug, ide normalnim hronološkim tokom, od početka veze ka kraju. Mjuzikl ima samo 2 lika, manjeg je formata i u orkestarskom sastavu, ali je kompozitor Džejson Robert Braun zaista maestralno predstavio svoje muzičko znanje, praveći fuziju žanrova: džeza, roka, popa, bluza, pa je i za nas to i vokalno novi momenat u našim karijerama.

Foto: Redportal.rs/Srđan Bosnić

Sve je ovo idejna zamisao našeg gosta iz Zagreba Roberta Boškovića, kojem je ovo već 3. projekat u Madlenianumu, uz muzičko rukovodstvo dirigenta Vesne Šouc. U planu su 2 podele: kolege Branislava Podrumac, Žarko Stepanov, Dimitrije Cincar Kostić i moja malenkost. Svi se međusobno poštujemo i volimo, i mislim da će se to osetiti i na sceni. Ovo je jedan od retkih projekata gde se kolege toliko iskreno poštuju, a naravno, beskrajno hvala pozorištu Madlenianum na prilici da stvaramo. Ovo pozorište nije posustalo ni u jednom momentu, uprkos okolnostima.
View this post on Instagram

A post shared by Mina Gligoric (@pa_mina93)

IZVOR: IG / @pa_mina93

Da li je u realnom životu kao u pomenutom mjuziklu moguća dekonstrukcija ljubavnog odnosa?

Pod dekonstrukcijom se ovde smatra hronološka opozicija njihovih priča, i sa dramaturške i muzičke tačke gledišta. Za tu dekonstrukciju krivi su oboje. Keti je glumica, koja, pretpostavimo, dolazi iz malog grada u veliki Njujork u želji da uspe. Džejmi je mladi pisac koji je imao sreće da mu izdavač odobri knjigu i da doživi veliki uspeh. Njene neuspešne audicije i njegove uspešne promocije se dešavaju paralelno. Keti iz sopstvene nemoći reaguje nepromišljeno, pomalo i egoistično, a Džejmi zanesen uspehom (iako je pokušao da spase vezu), posustaje i dolazimo do zaključka da su oboje krivi za kraj. Tako da smatram da su ovakve situacije moguće u realnom životu. Štaviše, kompozitor je ovo delo napisao prema istinitom događaju iz svog života.

Koliko je giljotina Jadnika prisutna danas u savremenom društvu i na koji način se manifestuje?

Ona je i te kako prisutna, zbog toga i ovo delo može biti svrstano u savremeni kontekst. I danas postoji neka vrsta socijalne osude, podređenog položaja žene u društvu, i čini se da se ljudska priroda ne menja, samo je „mutirala” u skladu sa novim vremenom. Takođe, velike napretke, civilizacijske napretke prave „obični” ljudi, koji žele da se i njihov glas čuje, kao što je to snažna poruka i u Jadnicima: "Do you hear the people sing, singing the song of angry man, it is the music of the people who will not be slaves again!" („Čujes li ljude kako pevaju, pevaju pesmu ljutog čoveka, to je muzika ljudi koji neće biti robovi opet!”).

Foto: Redportal.rs/Zoran Škrbić

SLIKA: Predstava Jadnici

Autor: redportal.rs

#Madlenianum

#intervju

#mina gligoric

#mjuzikl

#muzik

#opera

#operska pevačica

#poslednjih 5 godina