Nekoliko dana od početka nesreće, 4. maja 1986. inženjer Aleksej Ananenko, glavni Valeri Bespalov i Boris Baranov su volontirali da spasu nuklearni reaktor što su tada mnogi videli kao samoubilačku misiju. Rečeno im je ako ne prežive da će im porodice biti zbrinute.
Životi miliona ljudi su zavisili od njihovog uspeha. Šta su oni zapravo uradili?
Na dan nesreće vatrogsci su pumpali vodu u nuklearni reaktor kako bi probali da kontrolišu sve veći požar. Jedna od posledica toga je da je podrum sada bio poplavljen radioaktivnom vodom u kojem su se nalazili ventili koji su mogli da isuše kuler reaktora u bazenu ispod.
Posle nekoliko dana su shvatili da je nuklearni materijal počeo da probija betonski pod reaktora i počeo da ulazi u prostorije ispod. Ta substanca je ličila na lavu i kada bi došla u kontakt sa vodom to bi izazvalo eksploziju koja bi uništila čitavu elektranu sa svim reaktorima što bi napravilo ogromnu štetu svetskih razmera.
U bazenu se nalazilo oko 20 miliona litara vode koja je trebalo da bude isušena i jedini način je bio da ručno neko otvori ventile koji su se nalazili u poplavljenom podrumu. Tada su se javila 3 volontera.
Da ova 3 hrabra čoveka nisu uspela u svojoj misiji, posledice Černobilja bi bile milioni mrtvih ljudi. Nuklearni fizičar Vasili Nesterenko je rekao da bi eksplozija imala jačinu od oko 3-5 megatona što bi izazvalo da veliki deo Evrope bude nenaseljiv stotinama hiljada godina.
Baltičke zemlje izlaze iz ruske električne mreže
Detalji pokušaja samoubistva bivšeg golmana Partizana
Autor: redportal.rs
