Leto u Grčkoj ove godine, može se reći, traje duže nego ikada. Temperatura oko 30 stepeni, plaže pune turista koji neretko, na poslednje kupanje pred let, svraćaju na njih sa koferima... Akropolj je tokom jula i avgusta dnevno posećivalo neverovatnih 16.000 turista, ali ni sada interesovanje gostiju nije mnogo manje.
Atina je ponovo na spisku deset najlepših gradova sveta, na šestom mestu – iza Venecije, Rima, Barselone, Praga i Njujorka. Uspešna turistička kampanja pod parolom, „završite nedelju kao Grci” nudi sada glavni grad Grčke kao idealno mesto za kraći odmor tokom vikenda. Atinski hoteli se ponovo pune i sa dolaskom jeseni se očekuje uspon kongresnog turizma.
Po oceni Busness destinations travel awards Atina je proglašena najboljim evropskim gradom za održavanje konferencija. Od 2017. je otvoreno 70 novih hotela u Atini, još 2.500 soba u novim objektima je u završnoj fazi, ali popunjenost hotela još uvek nije onakva kakvu bi turistički sektor želeo. Veliki broj turista se i dalje odlučuje za privatan smeštaj, iako je prema evropskim statistikama Atina na spisku jeftinijih turističkih destinacija.
Ako se tome doda i ovogodišnja poruka gostima da "Grčka je sve što vam treba", nije nerealno očekivati da će turisti, pre svega penzioneri iz severnih zemalja, razmisliti o pozivu domaćina da zimu umesto u domovini za mnogo manje novca provedu u toploj grčkoj klimi.
- Posle bogatog leta, računamo na uspešne jesen i zimu - kaže ministar turizma Vasilis Kikiljas i podseća da su već sada ostvareni prihodi od turizma blizu 20 milijardi evra, što znači da se ostvaruju nade da će ova turistička sezona biti podjednako dobra kao ona najbolja 2019. godine. Rast dohotka u sferi usluga je u julu i avgustu za čak 50 odsto veći nego prošle godine.
Uspešni primeri produženog interesovanja turista i izlaska iz šablona „sunce–more” su Kastorija, Janjina i Zagorohori na severu zemlje, gde turiste očekuju zimus. Za Epir interesovanje pokazuju Izraelci, Kastorija, koja je sem prirodnih lepota poznata i po proizvodnji krzna, godinama je privlačna za goste iz hladnijeg područja Evrope, istočnih zemalja... Po rečima ministra turizma, Grčka je ove godine bila najprivlačnija destinacija za goste iz SAD, ovog leta stiglo ih je pola miliona, te se ni tokom jeseni ni zime neće ukidati direktni avio letovi.
U sezoni je bilo dnevno devet direktnih letova, nedeljno čak 63. Za mnoge turiste, kako su rekli, put u Grčku bio je ostvarenje davnašnjeg sna, posebno kada je reč o poseti Akropolju, Santoriniju, Mikonosu...
Međutim, preko milion turista na Ostrvu vetrova donosi probleme lokalnom stanovništvu koje upozorava da broj posetilaca i gradnja novih objekata ugrožavaju njihov opstanak i prirodno okruženje. Ukazuju na činjenicu da je 200.000 turista i 30.000 ugostiteljskih radnika nedeljno na Mikonosu tri puta više od broja starosedelaca...
- Ostrvo je pretrpano, uništava se prirodno okruženje, infrastruktura, vodosnabdevanje i kanalizacija više ne mogu da podnesu pritisak... Glamur, novac, narkotici i porast kriminala, koji prate bogate goste i sve one koji bi to lično želeli bar da vide, dovodi u pitanje naš tradicionalni način života jer mi postajemo ostrvo žurki i pijanki. Mi smo siromašni ljudi, farmeri, mi ne možemo da pratimo cene čiji je suludi rast donela ekspanzija turizma - kaže za ovdašnje medije Marigula Apostolu, direktor mesnog muzeja folklora i podseća da lokalno stanovništvo više ne može da plati račune za struju, vodu...
Stanovnici Mikonosa uputili su pismo gradonačelniku tražeći da se stane na put samovolji, privatizaciji plaža, javnih površina jer, kako su rekli, „ne žele da ostrvo izgubi dušu.”
- Borićemo se koliko možemo da sačuvamo kulturni identitet, da goste privlačimo ne samo glamurom, već i istorijom, tradicijom - kaže gradonačelnik Mihalis Kukas, koji je zabrinut odlukom vlade da se u ime strateških investicija na Mikonosu nastavi sa izgradnjom velikih hotelskih kompleksa, koje dobrim delom finansiraju bogati investitori iz Abu Dabija i Kuvajta.
Autor: redportal.rs
