NAUKA: Nasilne igrice ipak NE STVARAJU NASILNE LJUDE? 🤔🎮🕹💻

Tema koja je u nauci stvorila jaz veliki poput kanjona 🧐

U avgustu 2019. godine, u rasponu od 24 sata, više od 80 ljudi je ubijeno i povređeno u masovnoj pucnjavi u SAD. U šoku od te informacije, veliki deo javnosti kao i političari i javne ličnosti potražili su krivca na koga bi svalili sve - nije im bilo potrebno dugo da ga pronađu.

Naravno VIDEO IGRE. Mnogi su bili argumenti, svo od toga da dehumanizuje ljude i da se normalizuje pucanje u ljude i životinja, pa sve do toga da se to nalazi u osnovi naše kulture koja slavi nasilje.

Na prvi pogled, takve izjave se većini čine da imaju istine u sebi. Ako sve vreme provodite ubijajući virtuelne ljude, neće vam biti teško da se u nekom trenu prešaltate na stvarne? Ali da li zaista to funkcioniše tako simplistički?

Sudeći prema najnovijoj studiji objavljenoj u Journal of Economic Behavior & Organization ukazuje da apsolutno nije tako.

Kako navodi mikroekonometričar Agne Suziedelut:

Popularni mediji često povezuju nasilne video igre sa nasiljem u realnom svetu, iako ima vrlo ograničen broj dokaza da podrže ovu vezu. Ja sam analizirala kako adolescentni dečaci reaguju, tj. kako je njihovo ponašanje afektirano izlaskom nobih ultranasilnih igrica u SAD. Nisam otkrila nikakav dokaz prijavljenog nasilja protiv drugih ljudi nakon što se to dogodilo.

Ova studija je samo poslednja u nizu radova koji dokazuju da ne postoji veza između nasilnih igara i nasilnog ponašanja i činjenja teških činova nasilja - zapravo, pokazano je da ovakve igrice smanjuju nivo nasilja u društvu.

Ali njene analize, kao i veliki broj drugih studija koji je podržavaju, je u direktnom kontrastu sa takođe velikim brojem studija koje pokazuju da igrice podižu nivo agesivnosti u ljudima.

Ovaj razdor među naučnicima i nije toliko nepremostiv koliko smo mislili.

kada pogledamo metode prikupljanja informacija Agne, vidimo da je ona isključivo merila nivo nasilja naspram drugih ljudi, tj. kako ona kaže tip nasilja koji nas najviše interesuje. Međutim veliki broj roditelja je prijavio porast nasilja kod dece nakon igranja agresivnih video igara, ali takav oblik nasilja je uglavnom bio ograničen na razbijanje predmeta - nije bio uperen protiv drugih ljudi. Kako je objasnila:

Kada se sve uzme zajedno, ovi podaci ukazuju da nasilne video igrice mogu da iznerviraju i iritiraju decu, ali to ne mora nikako da se prevede u nasilje prema drugim ljudima.

Razlog tome je više praktičan nego psihološki. kako objašnjava Agne najčešće mesto gde će deca igrati video igre je kući, stoga šanse da se pokrene akt nasilja su niže.

Iako su masovna ubijanja po školama u SAD nestala u poslednjih 18 meseci iz medija, nasilne igrice su i dalje u centru pažnje. Toliko da neki političari u SAD smatraju da treba da postoji direktna zabrana, ali kako ona navodi takvi potezi teško da mogu da imaju bilo kakav efekat na promenu niva nasilja među adolescentima i decom.