Između Velikog ratnog ostrva i Kule Nebojša 1952. godine potonuo je putnički brod Niš i to je bila najveća brodska nesreća na rekama Beograda

Brod Niš svakodnevno je prevozio putnike od Zemuna do Beograda. Budući da se reka Sava tada mogla preći autobusom preko Železničkog mosta ili preko pontonskog mosta, koji je otvaran na svaka dva sata, interesovanje za ovu brodsku liniju je bilo veliko.

Kobnog dana prodato je 106 karata, a mnogi putnici su imali dnevne ili mesečne karte. Kako je kapacitet broda bio 60 putnika, kapetan Ferdinand Nobilo dobio je dozvolu da ranije isplovi kako novi putnici dodatno ne bi opteretili brod.

Do ušća Save u Dunav brod je plovio normalno. Tada je pod naletom vetra od 100km/h upao u vrtlog. Brod je potonuo oko 13 časova, a za svega tri minuta bio je na dnu Dunava. Pošto su se putnici sakrili od kiše u brodski salon, kapetan je lomio prozore i izvlačio ih sa ostalim članovima posade, a potom su lomili brodske daske i bacali ih u vodu kako bi se putnici držali za njih.

Do 19 časova izvučena je poslednja žrtva. Vlada FNRJ proglasila je trodnevnu žalost, a ova nesreća je bila povod za ukidanje rečnog saobraćaja između Zemuna i Beograda. Brod je skoro neoštećen izvučen iz Dunava dizalicom. Još 4 godine je plovio između Smedereva i Kovina do 1956. kada je isečen u Pančevu.

View this post on Instagram

На данашњи дан 1952. године, између Великог ратног острва и Куле Небојша је потонуо путнички брод „Ниш" и том приликом је настрадало најмање 126, а према проценама око 150 путника. Биле је то највећа бродска несрећа у околини Београда. . Брод „Ниш" је свакодневно превозио путника од Земуна до Београда. Будући да се Сава тада могла прећи аутобусом преко Железничког моста или преко понтонског моста, који је отваран на свака два сата, интересовање за ову бродску линију је било велико. . Тог кобног дана, продато је 106 карата у једном смеру, а доста путника је имало дневне и месечне карте. Како је капацитет брода био 60 путника, капетан Фердинанд Нобило је добио дозволу да исплови раније, како га нови путници не би додатно оптеретили. . До ушћа Саве у Дунав, брод је пловио нормално. Међутим, тада је под налетом ветра брзине од 100км на час, упао у вртлог и тиме додатно наслутио несрећу. Брод је потонуо у 13.12 часова, свега пет минута пошто је испловио, а на дну Дунава се нашао за свега три минута. . Пошто су се путници склонили од кише у бродски салон, капетан је ломио прозоре и извлачио их са осталим члановима посаде, а потом су ломили бродске даске и бацали у воду, како би се несрећници држали док не стигне помоћ. Власници чамаца су притекли у помоћ и извукли један број путника. . У 15 часова су на место несреће стигли лекари ВМА, затим Александар Ранковић, министар унутрашњих послова ФНРЈ, Слободан Пенезић Крцун, министар унутрашњих послова НР Србије и Јован Веселинов. . До 19.30 часова, извучена је и поседња жртва. Влада ФНРЈ је прогласила тродневну жалост, а ова несрећа је била повод за укидање речног саобраћаја између Земуна и Београда. . Брод је скоро неоштећен извучен из Дунава, дизалицом „Соча". Након ремонта, пловио је под именом „Сента" између Смедерева и Ковина, до 1956. године. Касније је исечен у „Бродоремонту" у Панчеву. . . . #Beograd #Belgrade #Serbia #Srbija #kulturnibeograd #Белград #сербия #Zemun #BrodNiš #Titanik #Dunav #Danube #DunavskiTitanik #BeogradskiTitanik #Sava #rekasava #savariver #IstorijaBeograda #Kapetanija #starakapetanija #titanic

A post shared by Културни Београд (@kulturni.beograd) on

IZVOR: IG / @kulturni.beograd

Autor: redportal.rs

#beograd

#crnahronika

#nesreca

#saobracjnanesreca