Iako ne prođe ni jedno veselje bez ove pesme, sigurno se nikada niste zapitali kada i kako su nastali stihovi pesme Đurđevdan.
Naime, znamo da je romsku verziju pesme Ederlezi Goran Bregović napravio za film Emira Kusturice 1988. godine. Postoje indicije da se ova pesma i ranije pevala u nešto drugačijoj verziji i da je deo romske tradicije.
Foto: The Moscow Times/The Moscow Times
Verzija na srpskom jeziku koja govori o Đurđevanu, završila je na sledećem albumu Bijelog dugmeta i od tada, u različitim izvedbama, predstavlja jednu od najpevanijih srpskih pesama. Međutim, početni stihovi ove pesme, nastali su mnogo ranije i u znatno drugačijim okolnostima.
Naime, prema svedočenju pokojnog akademika Žarka Vidovića, istoričara umetnosti iz Sarajeva, ti stihovi su nastali u vagonu voza koji je sarajevske Srbe i prosrpski orijentisane muslimane prevozio do ustaškog logora Jasenovac.
- 6. maja, na Đurđevdan, otvaraju se vrata ćelije u zatvoru Beledija i ustaša još sa vrata kaže: "Ajte Srbi, Đurđevdanski uranak" - svedoči dr Vidović, jedan od zarobljenika koji su bili u tom vozu.
Tog Đurđevdana 1942. godine, ustaše su strpale 3.000 Sarajlija u stočne vagone i vozili ih pravo do fabrike smrti u Jasenovcu.
- Na vagonima je pisalo: 7 konja ili 40 vojnika, a nas su smeštali po 200 ljudi u jedan vagon, tako da u njima nije bilo mesta ni za stajanje, a kamoli za sedenje. Nije bilo ni dovoljno vazduha, a o vodi i hrani i da ne govorimo - kaže profesor Vidović
Foto: Printscreen YouTube/RTS Kvadratura kruga - Zvanični kanal
Većina putnika nije ni znala kuda ih vode. U takvim neuslovima, obuzet neizvesnošću i očajem, jedan glas iz mase zavapio je - Proljeće na moje rame slijeće, đurđevak zeleni, svima osim meni… Đurđevdan je!
U putu koji je trajao večnost, pesma se prenosila od usta do usta i od vagona do vagona sve dok je nije zapevala cela kompozicija ljudi, Srba i muslimana, koja je vođena u smrt.
Ustaše su imali spreman odgovor. Zatvaranjem šibera na vagonima kako ne bi čuli pesmu koja odjekuje, prekinuli su dotok i ono malo vazduha ljudima koji su zbog gustog stanjanja više podsećali na sardine. Zbog posledica gušenja, do Jasenovca je trećina putnika preminulo.
Na kraju rata, Jasenovac je preživelo tek desetina svih Sarajlija koji su se nalazili u tom vozu. Jedan od njih je i akademik Žarko Vidović, koji se odvažio da nam saopšti ovu potresnu priču i na taj način je sačuva od zaborava.
Iako je stihove pesme, kao i kompletnu kompoziciju, Goran Bregović nadogradio četiri i po decenije kasnije, početni stihovi ostali su oni isti koji su stvoreni na Đurđevdan 1942. kao originalni vapaj nevinih žrtava nacističkog terora ustaša.
Nakon što pročitate ovu priču, jedno je sigurno. Slušanje pesme Đurđevdan nikada više neće biti isto.
Autor: redportal.rs / RTS
