Srpski vojvoda Radomir Putnik rođen je 24. januara (12. januara po starom) 1847. u Kragujevcu u porodici Dimitrija i Marije Putnik. Oni su iz Bele Crkve došli u Kragujevac gde je Radomirov otac radio kao učitelj.
Osnovnu školu i gimanziju završava u svom rodnom mestu. Potom bivajući opčinjen vojvodom Stevanom Petrovićem Knićaninom opredeljuje se za vojnički poziv. U septembru 1861. posle završene 5. godine gimnazije upisao se na Vojnu akademiju u Beogradu, odsek Artiljerijska oficirska škola, završava je 1866. kao 8 u klasi.
Učestvovao je u Prvom i drugom Srpsko-turskom ratu. Nakon prevremenog penzionisanja 1886, od strane kralja Milana, bavio se završavanjem i pripremom za štampu drugog dela Službe đeneralštaba, jer je verovao da će time doprineti razvoju svoje zemlje. Samo 3 dana nakon dolaska novoizabranog kralja Petra na presto, 1903. reaktiviran je u vojnoj službi u činu generala, a sutradan je postavljen na mesto načelnika Glavnog generalštaba i na tom mestu se zadržao 12,5 godina.
IZVOR: YT / Sorabija Info
Borio se i u Srpsko-bugarskom ratu, Prvom i drugom balkanskom ratu i Prvom svetskom ratu. Zbog bolesti sredinom 1917. nije mogao da se kreće, pa je za njega napravljena improvizovana nosiljka u obliku vojničke stražare, koju su nosila 4 vojnika.
Tražio je od regenta Aleksandra odsustvo i novčanu pomoć od 25 hiljada dinara u zlatu, obezbeđenje puta i odobrenje da ga prati njegov lični lekar. Istog dana, regent Aleksandar mu je odobrio odsustvo.
Nakon odlaska na oporavak bio je smenjen sa poližaja načelnika Vrhovne komande. Saznao je tako što mu je blagajnik mu je saopštio da je smenjen sa mesta načelnika Vrhovne komande, i da je na njegovo mesto postavljen general Petar Bojović. Regentu Aleksandru ne bi bilo zamereno što je smenio vojvodu, ali je vojvodu pogodilo to što je saznao za smenu od blagajnika, a ne zvaničnom depešom.
- Mnogo sam patio i mnogo sam mučen. Ali sve praštam - sve zaboravljam. Samo me boli to što sam sa položaja načelnika štaba Vrhovne komande uklonjen onako, kako ja ni svog rđavog posilnog nisam terao natrag u komandu. Da, ni posilnog dobar oficir ne tera od sebe ovako i na ovaj način. A mene, tek mene su uklonili kao najgoreg, jer je trebalo neko da plati ceh. I to me boli - i boleće me do groba.
Preminuo je 17. maja 1917. u Nici. Sahranjen je na ruskom groblju u Nici uz najveće počasti. Kovčeg sa Putnikovim posmrtnim ostacima nije pokopan, već spušten u podrum jedne kapele jer je bilo predviđeno da po završetku rata bude prebačen u otadžbinu. Nakon rata sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.
Foto: Wikipedia.org/Andrija12345678
Autor: Redportal.rs
