Trovanje živom i sakaćenje kao dobrodošlica svakom ko bi da uđe 👹

Godine 1974. seljaci su slučajno naleteli na jedno od najvažnijih i najvećih arheoloških otkrića svih vremena u potpuno običnom polju provincije Šangksi u Kini. Dok su kopali otkrili su fragmente ljudske skulpture načinjene od gline.

To je bio, bukvalno, samo vrh ledenog brega.

Arheološka istraživanja otkrila su da se polje nalazi iznad više jama koje dubke pune hiljadama modela ratnika i konja od terakote, izrađenim u prirodnoj veličini, kao i raznih predstava akrobata, zvaničnika i drugih životinja.

Dužnost ove armije od terakote je bila da čuva, ni manje ni više, nego obližnji mauzolej prvog kineskog cara Kin Ši Hunga - prvog cara Kin dinastije koji je vladao pre 2.200 godina.

Iako su veliki delovi nekropole oko samog mauzoleja istraženi, sama grobnica cara nikada nije otvorena uprgos enormnoj količini intrige i misterije u koju je uronjena. Niko u nju nije kročio više od 2 milenijuma, od trena kada je moćni car u nju zapečaćen.

Glavni razlog oklevanju je taj što su i samo arheolozi zabrinuti da bi iskopavanja mogla oštetiti grobnicu, čime bi se izgubile vitalne informacije. Trenutno, samo invazivne arheološke tehnike postoje sa kojima je moguće ući u grobnicu, a one bi teško oštetile mauzolej i načinile nenadoknadivu štetu.

Jedan od najboljih primera koliko iskopavanja mogu da unište neprocenjive lokalitete je i samo iskopavanje poznate Troje 1870. od strane hajnriha Šlimana. U svojoj želji da se brzo dokopa "blaga" i u svojoj naivnosti, njegova iskopavanja uništila su skoro sve tragove grada koje je on došao da otkrije. Arheolozi ne žele da učine istu grešku.

Mnogi naučnici su predlagali sa probaju nove neinvazivne tehnike uz pomoć kojih bi mogli da zavirimo u grobnicu. Jedna od ideja je da se iskoriste tzv. muoni, subatomski produkt kosmičkih zraka koji se sudaraju sa atomima u atmosferi zemlje - oni mogu da prolaze kroz različite strukture poput skenera. Ipak. mnogi od ovih predloga nisu naišli na podršku.

Otvaranje grobnice bi imalo i mnogo direktine smrtonosnije posledice takođe. Sudeći prema pisanim izvorima toga perioda, a posebno prema kineskom istoričaru Sima Kianu koji je pisao oko 100 godina nakon smrti kineskog caa, ceo mauzoloj je prekriven zamkama koje su dizajnirane da ubiju svakog uljeza. Kako je navedeno:

Palate i kule za stotinu zvaničnika su sagrađene, a mauzolej je ispunjen retkim artefaktima i neverovatnim blagom. Oružarima je naređeno da načine samostrele i strele koji su spremni i napeti da usmrte svakog ko ulazi u grobnicu. Živa je iskorišćena da bi se simbolično predstavilo stotinu reka, Jangce i Žuta reka, kao i veliko more - ve je to postavljeno da teče mehanički.

Čak iako 2 milenijuma stari lukovi i samostreli ne uspeju da nas ubiju, trovanje živom hoće. Možda nam se sve to čini kao prazna pretnja, ali naučne studije su bile posvećene analiziranju koncentracije žive oko grobnice i sve su pokazale znatno veće nivoe od normalnih.

kako navode autori studije iz 2020. godine:

Postoji šansa da otrovna živa curi kroz pukotine, koje su se razvile u strukturi grobnice tokom protekla 2 milenijuma, naša istraga podržava navode starih pisanih izvora u ovom kontekstu i posredno potvrđujemo da grobnica najverovatnije nikada nije otvorena.

Za sada mauzolej i grob prvog kineskog cara Kin Ši Huanga ostaje zapečaćena, ali ne i zaboravljena. Kada bude bilo vreme, moguće je da će nam tada tehnologija omogućiti da napokon zaronimo u 2 milenijuma stare tajne koje nam leže tu nadohvat ruke u samo jednom običnom kineskom polju.

Autor: redportal.rs