U današnjem društvu rasprostranjeno je mišljenje da je, osim jezika i nekoliko običaja, naše slovensko nasleđe u najvećoj meri nestalo još u srednjem veku. Najviše pod uticajem hristijanizacije i stvaranja srpske srednjovekovne države. Međutiim, istina je daleko od toga.

Sam proces prihvatanja hrišćanstva je trajao dugo i u mnogim mestima varijanta stare religije je opstala do duboko u 14. pa čak i 15. vek, dok je pravoslavlje u celini dobilo specifičnu formu, integrišući se u potpunosti u narodnu kulturu Srba.

Najveći primer je sam Sveti Sava, koji je najveći srpski svetitelj. On je u toj svojoj ulozi arhetipskog polubožanstva zamenio dotadašnjeg vrhovnog boga Srba Dažboga. Zbog toga je i preuzeo skoro sve njegove karakteristike i simbole:

- asocijacija sa vukovima, htonskim bićima noći kojima komanduje i gospodari;

- darodavac mudrosti;

- moć nad prirodom;

- zaštitnik zanatlija;

Međutim, postoji još mnogo mesta gde stara religija i novo hrišćanstvo žive u simbiozi.

1. BOŽIĆ

Božić kod Slovena i kod Srba predstavlja ponovno rođenje mladog boga nakon najduže zimske noći. Najveći dokaz nam je u samom imenu: Božić, odnosno, mali bog. Sufiks -ić i danas označava dete, odnosno potomka, i nalazi se na kraju svakog srpskog prezimena tj. patronima.

Dodaj meni hladne vode, Koledo, Koledo. Da kupamo, okupamo mladog boga, tog Božića Svarožića.. - Srpska Božićna pesma iz Bosne, 1869. godina.

2. ILIJA GROMOVNIK

Osnovno značenje reči gromovnik je zbornik u kome su zapisana gatanja prema grmljavini, raspoređana u kontekstu meseca i zodijačkih znakova. Kod Slovena povezuju se simbolično sa oblastima i pojmovima. Glavna su karakteristika Peruna, boga neba i groma. U srpskom pravoslavlju njegov pandan je Ilija Gromovnik, čiji dan u crkvenom kalendaru je isti kao i nekadašnji Perundan - 2. avgust.

3. OGNJENA MARIJA

Po predanju Sveta Marina - Ognjena Marija - žena je sveca Ilije Gromovnika, koja je takođe poznata i pod imenom Perunika. 💗

Foto: Wikipedia.org/public domain

SLIKA: Freska sa predstavom Ognjene Marije i perunikama, slovenskim simbolom vatre i sunca.

4. BORBE BIKOVA

Sve do početka 20. veka bile su u Srbiji i Bosni popularne borbe bikova, koje su se u narodu nazivale Bodljavina.

Za razliku od španske Koride, ovo su dueli bikova bez ljudi. Danas najviše Bodljavina ima po zapadnim delovina Republike Srpske, u Krajini i Dalmaciji.

Najpoznatija od svih je Grmečka korida, a sam običaj je u ovim krajevima dokumentovan već preko 300 godina. Zanimljivo je da su tradicionalno borbe organizovane svakog 2. avgusta - na Perunov dan, u čast boga groma, čiji je bik i bio simbol.

5. HLEB

Knjiga Gesta Danorum iz 12. veka:

... na tom ostrvu, srcu slovenske vere, takođe su pekli hlebove. Veštac bi ga postavio izmeđ sebe i naroda i upitao: Da li ga vide? Kada bi odgovorili, on bi im poželeo da ih sledeća godina "ne vidi" (da ih nesreća zaobiđe). Potom je kretala gozba...

Srpski rječnik Vuka Karadžiča:

... čuh da u Hercegovini ljudi milaju za Božić sa česnicom. Kažu da dva čoveka uzmu česnicu gde je jedan drži preda se i pita drugog: Milam li se? (misleći da li se vidi). Drugi odgovara: Milaš se malo. Tada onaj sa česnicom kaže: Danas malo, dogodine nimalo!

I još mnogo, mnogo primera... 😊

pročitajte još

Srpsko kulturno nasleđe: NEPREKINUTI LANAC VERE PREDAKA ✝❤✝

Autor: redportal.rs