Mehanizam sa Antikitere je uređaj za koji se veruje da je antički mehanički kalkulator koji je služio za računanje astronomskih pozicija. Otkrio ga je 1901. godine lovac na morske sunđere u olupini potopljenog trgovačkog broda kod grčkog ostrva Antikitera, između Kitere i Krita.

Tadašnji upravnik Arheološkog muzeja u Atini, arheolog Valerios Stais prvi otkrio njegovu namenu primetivši da uređaj ima ugrađen točak sa vidljivim natpisima astronomskih termina. Datiran je u 82. p. n. e. Analize teksta pronađenog uz mehanizam sugerišu da je aparat korišćen 15-20 godina pre toga. Tehnološki artefakti slične složenosti nisu se pojavljivali narednih hiljadu godina.

Foto: Wikipedia.org

Dimenzije mehanizma su 33 cm (visina), 17 cm (širina) i 9 cm (debljina). Napravljen je od bronze i smešten u okvir od drveta. Aparat ima 30 sačuvanih zupčanika (pretpostavlja se da ih je ukupno bilo 37). Zubi zupčanika imaju oblik jednakostraničnog trougla. Datum bi se u mašinu uneo mehanički, a aparat bi dao podatke o položaju Sunca, Meseca i druge astronomske podatke.

Nije još izvesno da li se mehanizam zasnivao na geocentričnom ili heliocentričnom principu. Imao je 3 glavna kružna indikatora, jedan napred, i dva pozadi. Prednji indikator je bio podeljen na sektore meseci godine egipatskog kalendara. Unutar njega, postojala je podela sa grčkim simbolima zodijaka.

Na njemu je ispisan tekst od oko 3.000 slova, koji je dešifrovan u poslednjih par godina. Tekst je neka vrsta uputstva za upotrebu, sa odeljcima o astronomiji, geografiji i mehanici. Ostaci mehanizma sa Antikitere se čuvaju u Nacionalnom arheološkom muzeju u Atini.

Foto: Wikipedia.org

Britanski naučnik i istoričar Derek de Sola Prajs objavio je 1952. godine rad u kojem je objasnio astronomsku namenu ovog mehanizma. On je zaključio da Antikitera mehanizam predstavlja simulator kretanja planeta oko Sunca i da se može nazvati prvim analognim računarom.

Autor: redportal.rs